Index > Library > Essays > Nationalism > Serbian > E-tekst

Dћordћ Orvel

Beleљke o nacionalizmu

Pod nacionalizmom mislim pre svega na naviku da se uzima zdravo za gotovo da se ljudska biжa mogu klasifikovati kao insekti i da se celi blokovi miliona ili desetina miliona ljudi mogu sasvim pouzdano etiketirati sa „dobri” ili „loљi”. O nacijama, pa иak i neodreрenim entitetima, kao љto su katoliиka crkva ili proletarijat, obiиno se razmiљlja kao o jedinkama i иesto se za njih koristi „she”(1*).

Pod dva — љto je mnogo vaћnije — mislim na sklonost da se иovek identifikuje sa jednom nacijom, ili nekom drugom celinom, postavljajuжi je izvan dobra i zla, i ne priznavajuжi nijednu drugu duћnost sem zastupanja njenih interesa. Nacionalizam se ne sme brkati sa patriotizmom. Obe reиi se obiиno koriste u tako neodreрenom smislu da se svaka definicija moћe osporiti, ali иovek mora napraviti razliku izmeрu njih poљto su u pitanju dve razliиite i иak suprotstavljene ideje. Pod „patriotizmom” mislim na privrћenost odreрenom mestu i odreрenom naиinu ћivota za koje иovek veruje da su najbolji na svetu, ali kod njega ne postoji ћelja da ih nametne drugim ljudima. Patriotizam je po svojoj prirodi defanzivan, i vojno i kulturoloљki. Nacionalizam je, s druge strane, neodvojiv od ћelje za vlaљжu. Trajni cilj svakog nacionaliste je da osigura љto viљe moжi i prestiћa, ne za sebe nego za naciju ili za neku drugu celinu koju je odabrao da bi u nju utopio sopstvenu individualnost.

Dokle god se to odnosi samo na ozloglaљene i prepoznatljive nacionalistiиke pokrete u Nemaиkoj, Japanu i drugim zemljama, sve je dovoljno oиigledno. Suoиeni sa fenomenom kao љto je nacizam, koji moћemo posmatrati spolja, gotovo svi bismo o njemu rekli uglavnom iste stvari. No, ovde moram da ponovim ono љto sam veж rekao, to jest da koristim reи „nacionalizam” samo zato љto nemam bolju. Nacionalizam, u proљirenom smislu u kojem ovu reи koristim, ukljuиuje takve pokrete i tendencije kao љto su komunizam, politiиki katolicizam, cionizam, antisemitizam, trockizam i pacifizam. On nuћno ne znaиi privrћenost vladi ili zemlji, joљ manje sopstvenoj zemlji, i иak nije ni, strogo uzevљi, nuћno da celine kojima se bavi uopљte postoje. Ako nabrojimo samo nekoliko oиiglednih primera — jevrejstvo, islam, hriљжanstvo, proletarijat i bela rasa — videжemo da su sve to objekti strasnog izraћavanja nacionalistiиkih oseжanja, ali njihovo postojanje moћe se ozbiljno staviti pod znak pitanja, a ni za jedno od njih ne postoji definicija koja bi bila opљteprihvaжena.

Takoрe, treba joљ jednom naglasiti da nacionalistiиko oseжanje moћe da bude potpuno negativno. Postoje, na primer, trockisti koji su naprosto postali neprijatelji SSSR-a a da nisu razvili sliиnu odanost ni prema jednoj drugoj celini. Kada se shvati љta to implicira, priroda onog љto podrazumevam pod nacionalizmom postaje mnogo jasnija. Nacionalista je onaj ko misli jedino, ili uglavnom, u terminima nadmetanja u prestiћu. On moћe da bude pozitivan ili negativan nacionalista — to jest, moћe da svoju mentalnu energiju iskoristi ili za propagiranja ili za klevetanja — ali u svakom sluиaju njegove misli su uvek okrenute pobedama, porazima, trijumfima i poniћenjima. On vidi istoriju, posebno savremenu istoriju, kao beskrajan uspon i pad velikih celina moжi, a svaki dogaрaj koji se desi izgleda mu kao demonstracija da je njegova strana u usponu, a neki omraћeni rival u opadanju i slabljenju. No, na kraju, vaћno je da se nacionalizam ne pobrka s obiиnim idealizovanjem uspeha. Nacionalista ne deluje na principu prostog pristajanja uz najjaиu stranu. Naprotiv, izabravљi svoju stranu, on ubeрuje sebe da je ona najjaиa i u stanju je da se drћi svog ubeрenja иak i kada su иinjenice potpuno protiv njega. Nacionalizam je glad za vlaљжu ojaиana samoobmanom. Svaki nacionalista sposoban je za najflagrantniju prevaru, ali je takoрe — poљto je svestan da sluћi neиemu љto je veжe od njega — nepokolebljivo siguran da je u pravu. Nacionalizam je glad za vlaљжu ojaиana samoobmanom.

Sada, kada sam dao ovu poduћu definiciju, mislim da se moћe priznati da je stanje svesti o kojem govorim rasprostranjeno meрu engleskom inteligencijom viљe nego meрu narodom. Za one koji su duboko vezani za savremenu politiku, izvesne teme postale su toliko zatrovane razmiљljanjima o prestiћu da im je istinski racionalan pristup postao gotovo nemoguж. Od stotina primera koji se mogu izabrati, uzmimo ovo pitanje: koji je od tri velika saveznika, SSSR, Britanija i SAD, najviљe doprineo porazu Nemaиke? Teoretski bi bilo moguжe dati razloћan i moћda иak konaиan odgovor na ovo pitanje. U praksi se, meрutim, ne mogu napraviti nuћne procene, jer svako ko bi eventualno lupao glavu takvim pitanjem neizbeћno bi ga video u terminima takmiиarskog prestiћa. On bi dakle krenuo prvo odluиivљi se u korist Rusije, Britanije ili Amerike, zavisno od sluиaja, a tek posle bi poиeo da traћi argumente koji bi potvrdili njegov stav. A tu postoji i ceo niz srodnih pitanja na koja moћete dobiti poљten odgovor samo od nekog ko je indiferentan prema celoj stvari o kojoj je reи i иije je miљljenje o tome verovatno ionako beskorisno. Otuda, delom, u naљe vreme, upadljivi promaљaji u politiиkim i vojnim prognozama. Zanimljivo je ako se setimo kako se od svih „eksperata”, svih љkola, nije naљao nijedan koji je bio u stanju da prognozira jedan tako verovatan dogaрaj kao љto je rusko-nemaиki pakt 1939(2). A kada je obelodanjena vest o paktu, davana su najfantastiиnija i potpuno razliиita objasnjenja i иula se predviрanja koja su se gotovo odmah pokazivala pogreљnim poљto su se zasnivala u gotovo svakom sluиaju ne na prouиavanju verovatnosti nego na ћelji da se SSSR predstavi kao dobar ili loљ, jak ili slab. Politiиki ili vojni komentatori, poput astrologa, mogu preћiveti gotovo svaku pogreљku, jer njihovi odaniji sledbenici ne traћe od njih procenu иinjenica nego podsticanje nacionalisticke lojalnosti(3). Estetski sudovi, posebno literarni, иesto su iskrivljeni na isti naиin kao i politiиki. Nekom indijskom nacionalisti bi bilo teљko da uћiva u Kiplingu, isto kao i konzervativcu da vidi vrednost Majakovskog, a uvek postoji iskuљenje da se svaka knjiga sa иijom se tezom neko ne slaћe, proglasi za loљu knjigu sa literarne taиke glediљta. Osobe jakih nacionalistickih pogleda иesto izvode ovaj hokus-pokus a da nisu ni svesne svog nepoљtenja.

U Engleskoj je, ako se jednostavno uzme u obzir broj ljudi koji ga ispoljavaju, verovatno dominantan oblik nacionalizma staromodni britanski militarizam. Sigurno je da je on joљ uvek rasprostranjen i to daleko viљe nego љto bi veжina posmatraиa pre desetak godina to mogla i da predvidi. Meрutim, u ovom eseju bavim se uglavnom reakcijama inteligencije, meрu kojom je militarizam, pa иak i patriotizam stare vrste, gotovo mrtav, iako izgleda da je sada oћiveo meрu njenim manjim delom. Nije ni potrebno reжi da je meрu inteligencijom dominantan oblik nacionalizma komunizam — pri иemu ovu reи koristim u veoma slobodnom smislu, tako da ona ne obuhvata samo иlanove komunistiиke partije nego i „simpatizere” i uopљte rusofile. Komunist je, u smislu koji ovde koristim, onaj koji na SSSR gleda kao na svoju otadћbinu i oseжa kao svoju duћnost da opravda rusku politiku i po svaku cenu zagovara ruske interese. Oиigledno da je danaљnja Engleska prepuna takvih ljudi, a njihov direktan i indirektan uticaj veoma je veliki. Ali, u zamahu su takoрe i drugi oblici nacionalizma, pa se upravo zapaћanjem dodirnih taиaka izmeрu razliиitih i иak naizgled suprotnih struja miљljenja moћe o njima dobiti najbolja slika.

Pre deset ili dvadeset godina, oblik nacionalizma koji je bio najbliћi danaљnjem komunizmu bio je politiиki katolicizam. Njegov najizrazitiji predstavnik — iako je moћda pre bio ekstreman nego tipiиan sluиaj — bio je G. K. Иesterton(4). Иesterton je bio pisac znaиajnog talenta, koji je odabrao da uguљi i svoju oseжajnost i svoje intelektualno poљtenje da bi ih stavio u sluћbu rimokatoliиke propagande. Poslednjih dvadesetak godina ћivota, njegovo celokupno stvaralaљtvo bilo je u stvari beskrajno ponavljanje iste stvari izvestaиenom mudroљжu tako jednostavnom i zamornom kao љto je: „Velika je Dijana Efeska”. Svaka knjiga koju je napisao, svaki paragraf, svaka reиenica, svaki dogaрaj u svakoj priиi, svaki deliж dijaloga, morao je van svake moguжe greљke demonstrirati superiornost katolika nad protestantom ili nevernikom. Ali, Иesterton se nije zadovoljio da o ovoj superiornosti misli samo kao o intelektualnoj ili duhovnoj: ona se morala preobratiti u termine nacionalnog prestiћa i vojne sile, koja je za sobom povlaиila ignorantsku idealizaciju latinskih zemalja, posebno Francuske. Иesterton nije dugo ћiveo u Francuskoj i njegova slika o njoj — kao zemlji katoliиkih seljaka koji neprekidno pevaju Marseljezu nad иaљom crnog vina — imala je otprilike toliko veze sa stvarnoљжu koliko i Иu Иin Иou(5) sa svakodnevnim ћivotom u Bagdadu. A sa ovim je iљlo ne samo enormno precenjivanje francuske vojne sile (i pre i posle 1914-1918. smatrao je da je Francuska jaиa od Nemaиke), nego glupa i vulgarna glorifikacija pravog rata. Иestertonove ratne pesme, kao Lepanto ili Balada o Svetoj Barbari, иine da se Juriљ lake brigade(6) иita kao pacifistiиki traktat: one su moћda najdreиaviji bombasti stihovi koji se mogu naжi u naљem jeziku. Interesantno je da bi, da je ove romantiиne besmislice koje je stalno pisao o Francuskoj i francuskoj vojsci pisao neko drugi o Britaniji i britanskoj vojsci, on bi bio prvi koji bi to izvrgao ruglu. U domaжoj politici bio je malo-Englez(7), istinski mrzeжi militarizam i imperijalizam i, prema svom shvatanju, iskren prijatelj demokratije. Pa ipak, kad je pogled upirao van zemlje, na meрunarodnu ravan, zaboravljao je na svoje principe a da to иak nije ni primeжivao. Tako ga njegovo gotovo mistiиno verovanje u vrline demokratije nije spreиilo da se divi Musoliniju. Musolini je uniљtio ustavnu vladu i slobodu љtampe za koju se Иesterton tako ћestoko borio kod kuжe, ali je Musolini bio Italijan i napravio je Italiju jakom, a to je bilo presudno. Иesterton nije nikada rekao nijednu reи protiv imperijalizma i osvajanja obojenih rasa kada su to praktikovali Italijani i Francuzi. Njegovo shvatanje stvarnosti, njegov literarni ukus, pa иak u izvesnom stepenu njegovo moralno oseжanje, poremetili bi se onog иasa kada bi se umeљala njegova nacionalistiиka lojalnost.

Oиigledno da postoje znatne sliиnosti izmeрu politiиkog katolicizma, kako ga je tumaиio Иesterton, i komunizma. One ne samo da postoje izmeрu njih nego i izmeрu njih i, na primer, љkotskog nacionalizma, cionizma, antisemitizma ili trockizma. Bilo bi suviљe pojednostavljeno kada bismo rekli da su svi oblici nacionalizma isti, иak i po njihovoj mentalnoj atmosferi, ali postoje izvesne dodirne taиke koje su prisutne u svim sluиajevima. Sledeжe karakteristike иine osnovu nacionalistiиke misli:

 

Opsesija. Svaki nacionalista, gotovo uvek, misli, govori ili piљe o superiornosti njegove sopstvene celine moжi. Za svakog nacionalistu je teљko, ako ne i nemoguжe, da ne otkrije svoju privrћenost stvari. I najmanja kleveta te njegove strane, ili bilo kakav nagoveљtaj pohvale rivalskoj organizaciji, ispunjava ga nemirom kojeg se moћe osloboditi samo ako uzvrati oљtrom merom. Ako je odabrana strana stvarna zemlja, kao Irska ili Indija, on жe uglavnom tvrditi da je ona superiorna ne samo po vojnoj snazi i politiиkoj moralnosti, nego i u umetnosti, knjiћevnosti, sportu, po strukturi jezika, fizickoj lepoti stanovnika, a moћda иak i klimi, pejzaћu i kuhinji. On жe pokazati veliku osetljivost kada se radi o stvarima kao љto su propisno veљanje zastave, veliиina oznake drћave i red navoрenja imena zemalja. (Neki Amerikanci su izrazili nezadovoljstvo jer je „anglo-ameriиki” kombinacija ove dve reиi. Predloћena je zamena „ameriиko-britanski”.) Nomenklatura igra vrlo vaћnu ulogu u razmiљljanju nacionaliste. Zemlje koje su se izborile za svoju nezavisnost ili proљle kroz nacionalnu revoluciju obiиno promene svoje ime, a svaka zemlja ili druga celina koja izaziva snaћna oseжanja verovatno жe imati nekoliko imena, svako sa razliиitom implikacijom. Dve strane u љpanskom graрanskom ratu imale su devet do deset naziva, kojima se izraћavao razliиit stepen ljubavi i mrћnje. Neki od ovih naziva (npr. „patriote” za pristalice Franka ili „lojalisti” za vladine pristalice) otvoreno su ukazivali na odgovor, a nije postojalo nijedno ime oko kojeg bi se dve rivalske frakcije mogle saglasiti da ga zajedniиki koriste. Svi nacionalisti smatraju za svoju duћnost da љire sopstveni jezik na uљtrb rivalskih jezika, a na engleskom govornom podruиju ova se borba ponovo pojavila u suprotnim oblicima, kao borba izmeрu dijalekata. Anglofobiиni Amerikanci odbiжe da koriste frazu na slengu ako znaju da je britanskog porekla, a iza sukoba izmeрu latinizacije i germanizacije иesto se kriju nacionalistiиki motivi. Љkotski nacionalisti insistiraju na superiornosti Љkotske nacije, a socijalisti иiji se nacionalizam iskazuje u obliku klasne mrћnje drћe tirade protiv akcenta BBC-ja. Moguжe je nabrojati niz primera. Razmiљljanje nacionaliste иesto daje utisak da je obojeno verom u simpatiиnu magiju — verom koja verovatno proizlazi iz rasprostranjenog obiиaja spaljivanja politiиkih neprijatelja u liku lutki ili koriљжenju njihovih slika kao meta u streljanama.

Nepostojanost. Intenzitet nacionalistiиke lojalnosti ne spreиava da se ona prenosi. Za poиetak se, kao љto sam veж istakao, ona moћe i иesto se vezuje za neku drugu zemlju. Veoma иesto se pokaze da velike nacionalne voрe ili osnivaиi nacionalnih pokreta nisu pripadali zemlji koju su glorifikovali. Ponekad su potpuni stranci, a иeљжe dolaze iz perifernih podruиja gde je nacionalnost pod znakom sumnje. Primeri su Staljin, Hitler, Napoleon, De Valera, Dizraeli, Poenkare, Biverbruk. Pangermanski pokret bio je delom tvorevina jednog Engleza, Hjustona Иemberlena. Poslednjih pedeset do sto godina, preneti nacionalizam bio je uobiиajen fenomen meрu knjiћevnim intelektualcima. Kod Lafkadija Herna(8) on se preneo na Japan, kod Karlajla i mnogih njegovih savremenika na Nemaиku, a u naљem vremenu to je obiиno Rusija. Meрutim, posebno je interesantna иinjenica da je isto tako moguжe i re-prenoљenje. Zemlja ili neka druga celina koja je godinama bila predmet divljenja moћe se iznenada omrznuti, a neki drugi objekat ljubavi moћe gotovo odmah zauzeti njeno mesto. U prvoj verziji Osnova istorije H. Dћ. Velsa(9), kao i u drugim njegovim delima iz tog vremena, nalazimo pohvale Sjedinjenim Drћavama koje su gotovo isto tako preterane kao љto su to danas komunistiиke pohvale Rusiji; pa ipak, za nekoliko godina, ovo nekritiиno divljenje pretvorilo se u neprijateljstvo. Tvrdokorni komunista koji se za nekoliko nedelja, ili иak nekoliko dana, pretvara u isto tako tvrdokornog trockistu nije niљta neobiиno. U kontinentalnoj Evropi faљistiиki pokreti uglavnom se regrutuju iz redova komunista, a u roku od nekoliko godina moglo bi isto tako doжi do obrnutog procesa. Ono љto ostaje nepromenljivo kod nacionaliste to je njegovo sopstveno stanje svesti: objekat njegovih oseжanja je promenljiv i moћe biti imaginaran.

Ali za intelektualca prenoљenje ima znaиajnu funkciju koju sam veж kratko pomenuo kod Иestertona. Ono mu omoguжuje da bude mnogo nacionalistiиkiji — vulgarniji, gluplji, zlobniji, nepoљteniji — nego љto bi ikada mogao biti u ime svoje domovine ili bilo koje strane o kojoj poseduje istinsko znanje. Kada иovek vidi kakve su ulizivaиke ili razmetljive kojeљtarije o Staljinu, Crvenoj armiji itd. napisali sasvim inteligentni i razboriti ljudi, shvati da je to jedino bilo moguжe zato љto je doљlo do neke vrste iљиaљenja. U druљtvima kao љto je naљe nije obiиaj da neko ko se moћe nazvati intelektualcem oseжa duboku vezanost za sopstvenu zemlju. Javno mnenje — to jest onaj deo javnog mnenja kojeg je on kao intelektualac svestan — neжe mu dozvoliti da je ispolji. Veжina ljudi koja ga okruћuje je skeptiиna i nije tome sklona, pa on moћe zauzeti isti stav bilo imitiranjem ili iz иistog kukaviиluka: u tom sluиaju odbaciжe oblik nacionalizma koji mu je najbliћi, a da se neжe nimalo pribliћiti istinskom internacionalistiиkom stavu. On joљ uvek oseжa potrebu za Otadћbinom i prirodno je da je potraћi negde napolju. Kada je naрe, moћe se neograniиeno valjati u potpuno istim oseжanjima za koja je verovao da ih se oslobodio. Bog, Kralj, Imperija, Junion Dћek — svi zbaиeni idoli mogu se ponovo pojaviti pod razliиitim imenima i, poљto se formalno ne priznaju za takve, mogu se oboћavati mirne savesti. Preneti nacionalizam je, poput ћrtvenog jarca, naиin da se postigne spasenje a da se ne promeni ponaљanje.

Ravnoduљnost prema stvarnosti. Svi nacionalisti imaju moж da ne vide sliиnost izmeрu istovrsnih иinjenica. Britanski torijevac braniжe samoopredeljenje u Evropi a protiviжe mu se u Indiji i u tome neжe videti nedoslednost. Postupci se smatraju dobrim ili loљim ne prema njihovim sopstvenim osobinama, nego prema onom ko ih radi, a gotovo da nema vrste nasilja — muиenja, uzimanja talaca, prisilnog rada, masovnih deportacija, zatvaranja bez suрenja, falsifikovanja, ubistava, bombardovanja civila — koji ne menjaju svoju moralnu boju kada ih vrsi „naљa” strana. Liberalni News Chronicle je objavio, kao primer neиuvenog varvarstva, fotografije Rusa koje su obesili Nemci, a posle godinu ili dve objavio je sa primetnim odobravanjem gotovo potpuno iste fotografije Nemaca koje su obesili Rusi(10). Isto je s istorijskim dogaрajima. Istorija se uиi veжinom u nacionalistiиkim terminima, a stvari kao inkvizicija, muиenja u Zvezdanoj sobi(11), poduhvati engleskih gusara (ser Frensis Drejk je, na primer, bio sklon da dere koћu sa ћivih љpanskih zarobljenika). Vladavina terora, heroji Pobune(12) koji su iz puљaka poubijali na stotine indijanaca ili Kromvelovi vojnici koji su sekli lica irskih ћena brijaиima, postaju moralno neutralne pa иak i vredne hvale, kada se smatra da su uraрene za „pravu” stvar. Ako se osvrnemo na poslednju иetvrt ovog veka otkriжemo da gotovo da nije bilo godine kada iz nekog dela sveta nisu stizale vesti o zloиinima; pa ipak, ne postoji ni jedan jedini sluиaj da je engleska inteligencija u celini poverovala i osudila takve zloиine — ni u Љpaniji, ni u Rusiji, Kini, Maрarskoj, Meksiku, Amritsaru, Ismiru. Da li takva dela zasluћuju osudu, pa иak i da li su se dogodila, uvek se odluиivalo prema politiиkom stavu.

Nacionalista ne samo da ne osuрuje zloиine koje je poиinila njegova strana, nego ima izvanrednu sposobnost da za njih иak ni ne иuje. Gotovo љest godina engleski oboћavaoci Hitlera uspevali su da ne иuju za postojanje Dahaua i Buhenvalda. A oni koji su bili najglasniji u osudi nemaиkih koncentracionih logora иesto uopљte nisu bili svesni, ili samo vrlo neodreрeno svesni, da koncentracioni logori postoje takoрe i u Rusiji. Ogromne katastrofe, kao glad u Ukrajini 1933. koja je odnela na milione ћivota, u stvari su proљle nezapaћeno kod veжine engleskih rusofila. Mnogi Englezi nisu niљta иuli o ubijanju nemaиkih i poljskih Jevreja tokom rata. Njihov sopstveni antisemitizam uиinio je da se ovaj ogroman zloиin odbije od njihove svesti. U nacionalistiиkoj filozofiji postoje иinjenice koje su istovremeno istinite i neistinite, poznate i nepoznate. Moћe se dogoditi da je poznata иinjenica toliko nepodnoљljiva da se obiиno gurne u stranu i ne dozvoljava joj se da uрe u logiиki proces razmiљljanja ili, s druge strane, ona moћe uжi u svaku kalkulaciju a da se ipak ne prizna kao иinjenica, иak ni u sopstvenoj svesti.

Svakog nacionalistu proganja ubeрenje da se proљlost moћe izmeniti. On provodi deo svog vremena u svetu maљte gde se stvari deљavaju onako kako je trebalo da se dese — u kojoj je, na primer, љpanska armada bila uspeљna a ruska revolucija uguљena 1918. — i preneжe deliжe ovog sveta u istorijske udћbenike kad god je to moguжe. Veliki deo propagandistiиkog pisanja u naљe vreme svodi se na иiste izmiљljotine. Materijalne иinjenice se zataљkavaju, datumi menjaju, citati izvlaиe iz konteksta i krivotvore tako da im se menja znaиenje. Izostavljaju se primeri koji, kako se smatra, nisu smeli da se dogode i na kraju se negiraju(13). Godine 1927. Иang Kaj Љek je skuvao na stotine zivih komunista, pa ipak je za deset godina postao jedan od heroja levice. Prestrojavanje svetske politike dovelo ga je u antifasistiиki blok, pa se smatralo da se kuvanje komunista „ne raиuna” ili se, moћda, nije ni dogodilo. Primarni cilj propagande je, naravno, da utiиe na javno mnenje, ali oni koji prepravljaju istoriju verovatno deliжem svoje svesti veruju da u stvari potiskuju иinjenice u proљlost. Kada иovek razmotri detaljno razraрene falsifikate uraрene da bi se pokazalo da Trocki nije odigrao znaиajnu ulogu u ruskom graрanskom ratu, teљko je verovati da su ljudi koji su za to odgovorni samo lagali. Verovatnije je da su mislili da je njihova verzija ono љto se dogodilo u Boћjim oиima i da je opravdano da se u skladu s tim prerade istorijski zapisi.

Ravnoduљnost prema objektivnoj istini podstiиe zatvaranje jednog dela sveta od drugog, љto иini da je sve teћe i teћe otkriti љta se u stvari dogaрa. Иesto moћe postojati istinska sumnja u najstraљnija deљavanja. Na primer, nemoguжe je izraиunati u granicama miliona, moћda иak i desetina miliona, broj smrti uzrokovanih ratom. Nesreжe o kojima se stalno izveљtavalo — bitke, masakri, glad, revolucije — teћe da kod proseиnog иoveka izazovu oseжanje nerealnosti. Иovek nema naиina da proveri иinjenice, niti иak moћe biti potpuno siguran da su se one dogodile, a uvek dobija potpuno drugaиije interpretacije iz razliиitih izvora. Sta je bilo taиno a љta pogreљno u varљavskom ustanku u avgustu 1944? Da li su zaista postojale nemaиke gasne peжi u Poljskoj? Ko je pravi krivac za glad u Bengalu? Verovatno je istinu nemoguжe otkriti, ali иinjenice жe biti tako nepoљteno prikazane u gotovo svim listovima da se obiиnom иitaocu moћe oprostiti љto ili proguta laћi ili ne moћe da formira miљljenje. Opљta neizvesnost oko toga љta se stvarno dogaрa dovodi do toga da sumanuta verovanja lakљe hvataju koren. Poљto se niљta ne moћe sasvim dokazati ili opovrgnuti, bezoиno se moћe negirati i najoиiglednija иinjenica. Љtaviљe, iako beskonaиno mozga o moжi, pobedi, porazu, odmazdi, nacionalista je иesto na neki naиin nezainteresovan za ono љto se dogaрa u stvarnom svetu. Ono љto on ћeli je da oseжa da njegovoj sopstvenoj strani ide bolje nego nekoj drugoj grupi, a to moћe lakљe uraditi ako se sa protivnikom obraиuna, nego da ispituje иinjenice da bi video da li ga one podrћavaju. Sva nacionalistiиka kontroverza je na nivou debatnog druљtva. Ona je gotovo potpuno bez snage dokaza, poљto svaki uиesnik apsolutno veruje da je on izvojevao pobedu. Neki nacionalisti nisu daleko od љizofrenije i ћive sasvim sreжno u snovima o moжi i pobedi, koji nemaju nikakve veze sa fiziиkim svetom.

 

U klasifikaciji koju sam gore pokuљao da napravim izgledaжe da sam иesto preterivao, pojednostavljivao, pravio neumesne pretpostavke i iz svog razmatranja izostavljao postojanje obiиnih иasnih motiva. To je bilo neizbeћno, jer u ovom eseju pokuљavam da izolujem i identifikujem tendencije koje postoje u naљoj svesti i iskrivljuju naљa razmiљljanja, a da se nuћno ne pojave u иistom obliku ili su stalne. Sada je vaћno da ispravim i suviљe pojednostavljenu sliku koju sam morao da napravim. Za poиetak, иovek ima prava da pretpostavi da je svaka osoba, ili иak svaki intelektualac, zaraћen nacionalizmom. Drugo, nacionalizam moћe biti povremen i ograniиen. Inteligentna osoba moћe da delimiиno podlegne ubeрenju koje ga privlaиi a za koje zna da je apsurdno, i moћe da ga drћi i dalje iz svoje svesti dugo vremena, da bi mu se ono vratilo u trenucima gneva ili sentimentalnosti, ili kada je sigurna da se ne radi o nekom vaћnom pitanju. Treжe, nacionalistiиki kredo moћe se prihvatiti u dobroj veri iz nenacionalistiиkih motiva. Иetvrto, nekoliko vrsta nacionalizama, иak i vrste koje se meрusobno iskljuиuju, mogu istovremeno postojati u jednoj te istoj osobi.

Sve vreme govorim „nacionalista radi ovo” ili „nacionalista radi ono” koristeжi za ilustraciju ekstremne primere, oиito jedva normalan tip nacionaliste koji nema neutralnih zona u svojoj svesti i interesa za bilo љta sem borbe za vlast. U stvari, takvi ljudi su priliиno иesta pojava, ali nisu vredni da se njima иovek bavi. U stvarnom ћivotu, lord Elton, D. N. Prit, ledi Hjuston, Ezra Paund, lord Vansitart, otac Kolin i svi ostali iz njihove ћalosne klike, ljudi su protiv kojih se mora boriti, ali gotovo da nije potrebno ukazivati na njihove intelektualne nedostatke. Monomanija nije interesantna, a иinjenica da nijedan iz redova uskogrudih nacionalista ne moћe da napiљe knjigu, koja bi bila vredna иitanja posle nekoliko godina, ima izvestan dezodorirajuжi efekat. Ali, kada иovek i prizna da nacionalizam nije svugde trijumfovao, da joљ uvek postoje ljudi иije rasuрivanje ne podleћe njihovim ћeljama, ostaje иinjenica da je nacionalistiиki naиin miљljenja opљteraљiren, иak toliko da razni veliki i akutni problemi — Indija, Poljska, Palestina, љpanski graрanski rat, moskovska suрenja, ameriиki Crnci, rusko-nemaиki pakt i љta joљ ne — ne mogu biti, ili barem nikada nisu bili, razmatrani na razumnom nivou. Razni Eltonsi, Pritsi i Kolinsi, svako od njih samo ogromna usta koja uvek iznova trube istu laћ, oиigledno su ekstremni sluиajevi, ali se zavaravamo ako ne shvatimo da im svi mi, u nekim nepromiљljenim trenucima, moћemo biti nalik. Neka se dirne u nerv, stane na jedan ili drugi ћulj — a to moћe da bude ћulj za koji se do tada nije slutilo da postoji — i najљirokogrudnija i najprijatnija osoba iznenada moћe da se pretvori u ћestokog stranaиkog sledbenika, spremnog da se „obraиuna” sa svojim protivnikom i da mu pri tom bude svejedno koliko жe laћi izreжi ili koliko жe logiиkih greљaka napraviti. Kada je Lojd Dћordћ, koji je bio protivnik Burskog rata, u Donjem domu izneo podatak da se u britanskim kominikeima, ako se uzmu svi zajedno, tvrdi da je ubijeno viљe Bura nego љto ih ima cela burska nacija, zabeleћeno je da je Artur Balfur ustao na noge i doviknuo: „Nitkove!” Malo je ljudi koji su otporni na greљke ovakve vrste. Crnac na kojeg se otrese belkinja, Englez koji иuje kako neki Amerikanac ignorantski kritikuje Englesku, katoliиki apologeta kome se pomene љpanska armada, reagovaжe svi na uglavnom isti naиin. Samo jedan dodir u nerv nacionalizma i intelektualna suzdrћanost moћe u trenu da iљиezne, proљlost se promeni, a najoиitije иinjenice negiraju.

Ako se u neиijoj svesti krije bilo kakva nacionalistiиka privrћenost ili mrћnja, izvesne иinjenice se ne mogu prihvatiti, iako se na neki naиin zna da su one istinite. Navodim samo nekoliko primera. Poreрaжu pet tipova nacionalista i uz svakog staviti иinjenicu za koju je tom tipu nacionaliste nemoguжe da je prihvati, иak ni u njegovim najiskrivljenijim mislima.

Britanski torijevac. Britanija je izaљla iz rata sa smanjenom moжi i prestiћom.

Komunista. Da nije bilo pomoжi Britanije i Amerike, Nemaиka bi pobedila Rusiju.

Irski nacionalista. Irska moћe da ostane nezavisna samo zbog britanske zaљtite.

Trockist. Ruske narodne mase prihvatile su Staljinov reћim.

Pacifist. Oni koji se „odriиu” nasilja mogu to raditi zato љto drugi vrse nasilje umesto njih.

Sve su ovo иinjenice potpuno oиigledne ako se posmatraju bez emocija, ali vrsti osobe koja se navodi uz svaki od ovih primera one su toliko nepodnoљljive da se moraju negirati, a kada se negiraju umesto njih se moraju konstruisati laћne teorije. Vraжam se na zapanjujuжi promaљaj vojne prognoze u ratu. Mislim da se moћe reжi da je inteligencija viљe greљila u prognozi tokom rata od obiиnih ljudi i da je greљila upravo zato љto je bila poneta oseжanjima stranaиkog pripadniљtva. Proseиan intelektualac levice, na primer, verovao je 1940. da je rat izgubljen, 1942. da жe Nemci sigurno pregaziti Egipat, da Japanci nikada neжe biti proterani iz zemalja koje su osvojili i da anglo-ameriиko bombardovanje nema nikakvo dejstvo na Nemaиku. On je mogao da u ovo veruje jer mu je njegova mrћnja prema britanskoj vladajuжoj klasi zabranjivala da prizna da britanski planovi mogu uspeti. Ne postoji granica za budalaљtine koje se mogu progutati ako je neko pod uticajem oseжanja ovakve vrste. Иuo sam, na primer, kako se u poverenju tvrdi da su ameriиke trupe doљle u Evropu ne da bi se borile protiv Nemaca, nego da bi uguљile englesku revoluciju. Иovek mora da pripada inteligenciji da bi poverovao u ovakve stvari: nijedan obiиan иovek ne bi mogao da bude tolika budala. Kada je Hitler napao Rusiju, zvaniиnici Ministarstva informacija izdali su „kao smernicu” upozorenje da se moћe oиekivati da жe Rusija pasti za љest nedelja. S druge strane, komunisti su svaku fazu rata doћivljavali kao rusku pobedu, иak i kada su Rusi bili odbaиeni gotovo do Kaspijskog mora i kada ih je zarobljeno nekoliko miliona. Nema potrebe da se nabrajaju primeri. Poenta je u tome da se oseжanje za realnost iskrivljuje иim su u pitanju strah, mrћnja, surevnjivost i oboћavanje moжi. I, kako sam veж istakao, takoрe se iskrivljuje oseжanje za dobro i zlo. Ne postoji zloиin, apsolutno ni jedan jedini, koji se ne moћe oprostiti kada ga poиini „naљa” strana. Иak i kad se ne negira da se zloиin dogodio, иak i kada se zna da je to upravo isti zloиin kakav je osuрen u nekom drugom sluиaju, иak i kada se prizna da je on, u intelektualnom smislu, bez opravdanja — joљ uvek se ne oseжa da je nepravedan. Radi se o lojalnosti, a samilost tada prestaje da funkcioniљe.

Razlog za rast i љirenje nacionalizma i suviљe je veliko pitanje da bih ga ovde pokrenuo. Dovoljno je reжi da je nacionalizam, u formama u kojima se pojavljuje meрu engleskim intelektualcima, iskrivljen odraz uћasnih bitki koje se zaista vode u spoljnom svetu i da su njegove najporaћavajuжe gluposti postale moguжe nestankom patriotizma i religiozne vere. Ako иovek nastavi da sledi ovaj tok misli pada u opasnost da se naрe u klasi konzervativizma ili politiиkog kvijetizma. Na primer, moћe se naizgled prihvatljivo tvrditi — a иak je verovatno i taиno — da je patriotizam cepivo protiv nacionalizma, da je monarhija odbrana od diktature, a da je organizovana religija zaљtita od praznoverja. Ili se moћe tvrditi da nema nepristrasnog stava, da sva kreda i zastupanja neke stvari ukljuиuju iste laћi, budalaљtine i varvarstva; i to se иesto istiиe kao razlog za potpuno iskljuиenje iz politike. Ne prihvatam ovaj argument, ako ni zbog иega drugog a ono zato љto, u savremenom svetu, niko ko se moћe nazvati intelektualcem ne moћe ostati van politike u smislu da ga ona ne interesuje. Mislim da se иovek mora angaћovati u politici — koristim reи u љirem smislu — i da иovek mora neиemu da daje prvenstvo: to jest, mora da prepozna da je zastupanje neke stvari objektivno bolje od zastupanja neke druge, иak i ako se one propagiraju na jednako loљ naиin. Љto se tiиe nacionalistiиkih ljubavi i mrћnje o kojima sam govorio, one su sastavni deo veжine nas, voleli mi to ili ne. Da li je moguжe osloboditi ih se ili ne, ne znam, ali verujem da je moguжe boriti se protiv njih i da je to u suљtini moralni napor. To je pre svega pitanje toga da иovek otkrije ono љto stvarno jeste, kakva su njegova stvarna oseжanja i da tada uzme u obzir i da kod njega postoji neizbeћna pristrasnost. Ako mrzite Rusiju i strahujete od nje, ako zavidite Americi na bogatstvu i moжi, ako prezirete Jevreje, ako imate oseжanje inferiornosti u odnosu na britansku vladajuжu klasu, ne moћete se svih tih oseжanja osloboditi tako љto жete jednostavno misliti o tome. Ali, barem moћete priznati da ih imate i spreиiti da one zagade vaљe mentalne procese. Emotivne potrebe koje se ne mogu izbeжi i koje su moћda иak i potrebne za politiиku akciju, morale bi postojati istovremeno sa prihvatanjem stvarnosti. Ali to, ponavljam, zahteva moralni napor, a savremena engleska literatura, onoliko koliko je uopљte svesna glavnih pitanja naљeg vremena, pokazuje koliko malo nas je spremno da ga napravi.

1945. g.

_____

1) Oиito apsurdne tvrdnje, kao „Nemaиka je podmukla po prirodi”, mogu se naжi u svakim novinama koje otvorite, a gotovo svi izriиu lakomislene generalizacije o nacionalnom karakteru ("Љpanac je aristokrata po prirodi" ili „Svaki Englez je licemer”). S vremena na vreme se shvata da su ove generalizacije neosnovane, ali obiиaj i dalje opstaje, a иesto ih koriste i ljudi koji su poznati po svojim internacionalnim vidicima (kao Tolstoj ili Bernard Љo). [nazad]

*) „She” (engleski) je liиna zamenica ћenskog roda koja se koristi za izrazavanje neћnih oseжanja, za personifikaciju stvari — automobil, brod i sl. — zemlje u politiиkom smislu itd. [nazad]

2) Priliиan broj pisaca koji su naginjali konzervativizmu, kao Piter Druker, predvideli su sporazum izmeрu Nemaиke i Rusije, ali oni su oиekivali stvarni savez ili ujedinjenje koje bi bilo trajno. Nijedan marksist niti leviиarski pisac, bez obzira na boju, nije bio ni blizu toga da predvidi ovaj pakt. [nazad]

3) Vojni komentatori popularnih listova mogu se uglavnom klasifikovati kao orijentisani proruski ili antiruski, proreakcionarno ili antireakcionarno. Takve greљke, kao љto je ubeрenje da je linija Maћino neprobojna ili predviрanje da жe Rusija za tri meseca poraziti Nemaиku, nisu uzdrmale njihov ugled, jer oni uvek govore ono љto njihova liиna publika ћeli da иuje. Dva vojna kritiиara koji su najomiljeniji meрu inteligencijom su kapetan Lidel Hart i general-major Fuler, od kojih prvi uиi da je odbrana jaиa od napada, a drugi da je napad jaиi od odbrane. Ova kontradikcija nije spreиila tu istu publiku da obojicu prihvati kao autoritete. Skriveni razlog za njihovu popularnost u leviиarskim krugovima je љto se obojica razilaze sa Ministarstvom rata. [nazad]

4) Chesterton, Gilbert Keith (1874-1936). (Prim. Prev.) [nazad]

5) Chu Chin Chow, dnevni list koji je izlazio u Hongkongu. [nazad]

6) Tennyson, Alfred, prvi baron Tennyson (1809-1892): "The Charge of the Light Brigade", pesma napisana nekoliko nedelja posle иuvenog napada na Balaklavu, u blizini Sevastopolja, kada je zbog krivo protumaиene naredbe poginulo i ranjeno 247 ljudi. (Prim. Prev.) [nazad]

7) Malo-Englez, "a Little Englander" (engleski), protivnik engleske imperijalistiиke politike a zagovornik politike koja se bavi domaжom politikom ("home affairs"). (Prim. Prev.) [nazad]

8) Lafcadio Hearn, na japanskom Yakoumo Koizumi, ameriиki pisac roрen u Grиkoj (1850-1904). (Prim. Prev.) [nazad]

9) H. G. Wells, Outline of History. (Prim. Prev.) [nazad]

10) News Chronicle je savetovao svojim иitaocima da pogledaju filmske novosti u kojima se prikazuje cela egzekucija, sa snimcima u gro-planu. Star je s oиitim odobravanjem objavio fotografije gotovo nagih kolaboristkinja na koje je nahuљkana pariљka svetina. Ove fotografije upadljivo su sliиne nacistiиkim fotografijama Jevreja na koje je nahuљkana berlinska svetina. [nazad]

11) Star Chamber, Zvezdana soba, nazvana tako po navodno naslikanim zvezdama na tavanici; u 15. veku sud u Vestminsteru koji je sudio krajnje proizvoljno. (Prim. Prev.) [nazad]

12) The Indian Mutiny, pobuna u Indiji 1857-1858. (Prim. Prev.) [nazad]

13) Primer je rusko-nemaиki pakt koji je љto je brћe moguжe izbrisan iz seжanja javnosti. Ruski dopisnik mi je rekao da se pakt veж ne pominje u ruskim godiљnjacima u kojima se daju pregledi nedavnih politiиkih dogaрaja. [nazad]

KRAJ

____
Prevod sa engleskog:
© 2000 Danira Parenta (prevod nezavrљen)

____BD____
George Orwell: ‘Notes on Nationalism’
Prva publikacija: Polemic. — VB, London. — maj 1945. g.

Ponovna publikacija:
— ‘England Your England and Other Essays’. — 1953.

Publikacija prevoda: veb-sajt „Republika” — Izd. „Independent magazine from Belgrade, Serbia, Yugoslavia — News, reviews, political analysis”. — www.republika.co.yu — Broj 238-239.

____
Original teksta nalazi se na adresi:
URL: http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2000/238-239/238_14.html
____
Priprema i provera e-teksta: O. Dag
Poslednja redakcija: 2019-12-29

[Naslovna stranica knjige]
George Orwell
England, Your England and Other Essays
© 1953 Secker and Warburg


„Beleљke o nacionalizmu”: [Glavna stranica]

Biblioteka [(a)Eng] [Rus] > Eseji [Eng] [Rus] ~ [Isključiti CSS] [Translit] [Ćiriličko pismo]

[orwell.ru] [Poиetak] [Biografija] [Biblioteka] [Ћivot] [O sajtu & (c)] [E-veze] [Mapa sajta] [Naжi] [Utisci]

© 1999-2021 O. Dag – ¡Str. sazd.: 2001-03-12 & Posl. mod.: 2019-12-29!