Index > Library > Novels > 1984 > Serbian > Principi Novogovora

Dzhordzh Orvel: „1984.”

Novogovor je bio zvanichni jezik Okeanije, stvoren da bi zadovoljio ideoloshke potrebe englsoca, ili engleskog socijalizma. Godine 1984. josh nije postojao niko ko je upotrebljavao, bilo usmeno bilo pismeno, Novogovor kao svoje jedino sredstvo opshtenja. Novogovorom su bili pisani uvodnici u Tajmsu, no oni su predstavljali tours de force koje je mogao obaviti samo specijalist. Ochekivalo se da c'e Novogovor konachno zameniti Starogovor (ili standardni engleski, kako bismo ga mi nazvali) otprilike do 2050. godine. U medjuvremenu je on sve vishe osvajao, s tim shto su chlanovi Partije nastojali da sve cheshc'e upotrebljavaju novogovorske rechi i gramatichke konstrukcije u svakodnevnom govoru. Verzija koja je bila u upotrebi 1984. godine i sistematizovana u devetom i desetom izdanju Rechnika novogovora, bila je privremena; sadrzhala je veliki broj suvishnih rechi i arhaichnih oblika koje je kasnije trebalo izbaciti. Mi c'emo se ovde baviti konachnom, usavrshenom verzijom, sistematizovanom u jedanaestom izdanju Rechnika.

Svrha Novogovora je bila ne da samo da sredstvo kojim bi se izrazhavala filozofija i duhovne navike sledbenika englsoca nego da onemoguc'i sve ostale nachine mishljenja. Namera je bila da, kad Novogovor bude prihvac'en jednom zauvek a Starogovor zaboravljen, svaka jeretichka misao — to jest, misao koja bi bila u neskladu s principima englsoca — bude doslovno nepomisliva, bar u onoj meri u kojoj zavisi od rechi. Rechnik Novogovora je bio sastavljen tako da da tachan i chesto veoma suptilan izraz svakom znachenju koje bi chlan Partije legitimno zheleo da prenese sagovorniku ili chitaocu, iskljuchujuc'i pri tom sva druga znachenja kao i moguc'nost da se donjih dodje posrednim putem. To se postizalo delimichno izmishljanjem novih rechi, no pre svega izbacivanjem nepozheljnih rechi i uklanjanjem neortodoksnih znachenja iz preostalih rechi; chak uklanjanjem svih sekundarnih znachenja ukoliko je moguc'e. Naveshc'emo jedan primer. Rech slobodan je postojala i u Novogovoru, ali se mogla upotrebiti samo u rechenicama kao shto su „Ovo sedishte je slobodno” ili „Bic'u tako slobodan da vas zamolim za jedan zhilet.” U starom smislu „politichki slobodan” ili „intelektualno slobodan” nije se mogla upotrebiti, poshto politichka i intelektualna sloboda vishe nisu postojale ni kao pojmovi, zbog chega su nuzhno bile bezimene. Sasvim nevezano s izbacivanjem jeretichkih rechi, suzhavanje rechnika je bilo samo sebi cilj; nijednoj rechi koja nije bila neophodna nije se dopushtalo da ostane u zhivotu. Novogovor je bio zamishljen ne da proshiri nego da suzi krug pojmova dostupnih ljudskoj misli, i toj svrsi je posredno koristilo smanjivanje broja rechi na minimum.

Novogovor se zasnivao na engleskom jeziku kakav poznajemo danas, mada bi mnoge rechenice Novogovora, chak i kad ne bi sadrzhale novostvorene rechi, bile jedva razumljive danashnjem chitaocu koji govori engleski. Novogovorske rechi bile su podeljene u tri posebne kategorije, poznate kao rechnik A, rechnik B (ili kombinovane rechi) i rechnik C. Bic'e jednostavnije govoriti o svakoj kategoriji posebno, no gramatichke osobenosti jezika c'emo razmotriti u odeljku posvec'enom rechniku A, poshto za sve tri kategorije vazhe ista pravila.

 

Rechnik A. Rechnik A se sastojao od rechi potrebnih u svakodnevnim stvarima — jelu, pic'u, radu, oblachenju, penjanju i silazhenju stepenicama, vozhnji u vozilima, obradjivanju vrta, kuvanju i slichnom. Sastojao se gotovo u potpunosti od rechi koje vec' imamo — udariti. trchati, pas, drvo, kuc'a, njiva — ali u poredjenju s danashnjim engleskim rechnikom njihov broj je bio izvanredno mali, dok su im znachenja bila odredjena daleko strozhe. Sve dvosmislenosti i nijanse znachenja bile su istrebljene. U onoj meri u kojoj je to uopshte moguc'e, novogovorska rech iz ove kategorije nije bila nishta drugo do jedan staccato zvuk koji izrazhava jedan jedini jasno razumljiv pojam. Rechnik A bi bilo nemoguc'e upotrebiti u knjizhevnosti ili u diskusiji o politici ili filozofiji. Njegova svrha je bila da izrazhava jednostavne, celishodne misli, koje su se obichno ticale konkretnih predmeta ili fizichkih dela.

Gramatika Novogovora imala je dve jasno izrazhene osobenosti. Prva je bila gotovo potpuna univerzalnost svih vrsta rechi. Svaka rech (u principu je to vazhilo i za vrlo apstraktne rechi kao shto su ako ili kad) mogla se upotrebiti i kao glagol, i kao imenica, i kao pridev, i kao prilog. Izmedju imenichnog i glagolskog oblika, ukoliko su poticali od istog korena, nije bilo nikakve razlike. Ovo pravilo je samo po sebi unishtilo veliki broj arhaichnih oblika. Rech misliti, na primer, u Novogovoru nije postojala. Njeno mesto zauzimala je rech misao, koja je sluzhila i kao glagol i kao imenica. Ovde se nije primenjivao nikakav etimoloshki princip: u nekim sluchajevima je zadrzhavan prvobitni imenichni oblik, a u nekim glagolski. Chak i kad glagol i imenica srodnog znachenja nisu bili etimoloshki povezani, chesto se iz jezika izbacivalo bilo jedno bilo drugo. Rech sec'i, na primer, nije postojala; njeno znachenje je sadrzhala rech nozh, koja se upotrebljavala i kao glagol i kao imenica. Pridevi, uvek srednjeg roda, obrazovali su se dodavanjem nastavka -asto imenici (koja je istovremeno bila i glagol), a prilozi dodavanjem nastavka -sno. Tako je, na primer, brzinasto znachilo „brz”, a brzinosno znachilo „brzo”. Neki od nashih danashnjih prideva — dobar, jak, velik, crn, mek — upotrebljavali su se i u Novogovoru, ali njihov broj je bio veoma mali. Za njima se osec'ala slaba potreba, jer se skoro svaki pridev mogao izvesti dodavanjem nastavka -asto. Nijedan od danashnjih priloga nije se zadrzhao, sem onih koji se vec' zavrshavaju na -sno; novogovorski pridevi su se bez izuzetka izvodili dodavanjem nastavka -sno. Prilog blizu na primer, glasio je blizinosno.

Sem toga, suprotnost svakoj rec'i — ovo je takodje, u principu, vazhilo za sve vrste rechi — izvodila se dodavanjem prefiksa ne-, a pojachavanje dodavanjem prefiksa vishe-, ili, za josh pojachanije oblike, dvaputvishe-. Tako je, na primer, nehladno znachilo topao (topla, toplo), dok je vishehladno znachilo vrlo hladan, a dvaputvishehladno znachilo „izuzetno hladan”. Takodje je bilo moguc'e, kao i u danashnjem engleskom, menjati gotovo svaku rech dodavanjem predmetaka pre-, po-, pod-, itd. Ovim nachinima bilo je moguc'e drastichno smanjiti broj rechi. Postojanje prideva dobar, na primer, chinilo je izlishnim pridev losh, poshto se zheljeni smisao mogao izraziti isto tako dobro — u stvari, josh i bolje — rechju nedobro. Svaki put kad su dve rechi sachinjavale prirodan par suprotnosti, ceo se posao sastojao u tome koju odbaciti. Taman, na primer se moglo zameniti pridevom nesvetlo, ili svetao pridevom netamno, po zhelji.

Druga karakteristichna crta gramatike Novogovora bila je pravilnost. Uz nekoliko izuzetaka, koje c'emo navesti nizhe, svi su nastavci bili podvrgnuti istim pravilima. Proshlo vreme svih glagola obrazovalo se dodavanjem nastavka -o na trec'e lice jednine. Proshlo vreme od ic'i, na primer, glasilo je ideo, od sresti sretneo itd. Mnozhina se po pravilu obrazovala dodavanjem nastavka i, tako da je rech chovek davala choveci, prutpruti, a lavlavi. Svi pridevi su se poredili po istom pravilu, tako da su komparativ i superlativ od dobar (u Novogovoru dobro, poshto su svi pridevi bili srednjeg roda) glasili dobrije i najdobrije.

Jedine nepravilnosti bile su dopushtene kod zamenica, pokaznih i odnosnih, i pomoc'nih glagola. Bilo je takodje i izvesnih nepravilnosti u gradjenju rechi, diktiranih potrebom da se govori brzo i lako. Rech teshka za izgovor, ili rech koja se mogla pogreshno chuti, smatrala se ipso facto loshom rec'i; stoga se ponekad, radi eufonije, zadrzhavao arhaichni oblik ili unosila naknadna slova. No ova se potreba uglavnom osetila u vezi s rechnikom B. Zashto se lakoc'i izgovora pridavala tolika vazhnost, videc'emo u daljem tekstu ovog eseja.

 

Rechnik B. Rechnik B se sastojao od rechi namerno sastavljenih u politichke svrhe; naime od rechi koje su ne samo u svakom sluchaju imale politichki smisao, nego i imale za cilj da onome ko ih izgovara nametnu zheljeni mentalni stav. Bez potpunog razumevanja principa na kojima je pochivao englsoc, te rechi je bilo teshko upotrebljavati pravilno. U nekim sluchajevima, one su se mogle prevesti na Starogovor, pa chak i na rechi iz rechnika A, ali obichno uz dugo parafraziranje i obavezno po cenu izvesnih finesa. Rechi B predstavljale su neku vrstu verbalne stenografije, koja je chesto cele krugove ideja izrazhavala u svega nekoliko slogova, i koja je u isto vreme bila preciznija i imala vec'u udarnu moc' nego obichan jezik.

Sve rechi B bile su kombinovane(*). Sastojale su se od dve ili vishe rechi, ili delova dveju ili vishe rechi, stopljenih ujedno u obliku lakom za izgovor. Amalgam koji je odatle proisticao uvek je bio istovremeno glagol i imenica, i menjao se po uobichajenim pravilima. Da uzmemo samo jedan primer: rech dobromisao, koja je znachila, u veoma grubom prevodu, „ideoloshka i politichka ispravnost”, ili, posmatrana kao glagol, „misliti na ideoloshki i politichki ispravan nachin”. Njeni oblici su bili: glagol i imenica, dobromisao; proshlo vreme i prilog vremena proshlog, dobromislio, prilog vremena sadashnjeg, dobromislec'i; pridev, dobromisleno; prilog, dobromislenosno; glagolska imenica, dobromislitelj.

Rechi B se nisu gradile ni po kom etimoloshkom planu. Mogle su se sastavljati od svih vrsta rechi, poredjanih bilo kojim redom i kresanih na bilo koji nachin koji ih je chinio lakim za izgovor ne oduzimajuc'i im pri tom smisao. Poshto je ovde bilo tezhe postic'i eufoniju, nepravilni oblici su bili cheshc'i nego u rechniku A. Na primer, pridevski oblici od dobromisao i zloseks glasili su dobromisleno i zloseksualno, jer bi praviIni oblici dobromisaoasto i zloseksasto bili nezgodni za izgovor. U principu, medjutim, svim rechima B mogli su se dodavati praviIni nastavci, koji su u svim sluchajevima bili jednaki.

Neke rechi B imale su veoma istanchano znachenje, jedva shvatljivo nekome ko nije vladao jezikom kao celinom. Uzmimo na primer jednu tipichnu rechenicu iz Tajmsovih uvodnika: Staromislitelji ne trbuhosec'aju englsoc. Najkrac'i prevod te rechenice na Starogovor bi bio: „Oni chiji je nachin mishljenja formiran pre Revolucije ne mogu u potpunosti emotivno shvatiti principe engleskog socijalizma.” No to ne bi bio tachan prevod. Pre svega, da bi se potpuno shvatila gornja novogovorska rechenica, morala bi se imati jasna predstava o tome shta znachi englsoc. Sem toga, samo onaj ko je dobro upuc'en u englsoc mozhe do kraja shvatiti punu snagu rec'i trbuhosec'ati, naime slepo i odushevljeno prihvatiti, shto je danas teshko zamislivo; ili punu snagu rechi staromisao, koja je bila neraskidivo vezana sa predstavom zla i dekadencije. Medjutim, specijalna funkcija izvesnih novogovorskih rechi, medju njima i rechi staromisao, nije se sastojala toliko u tome da izrazhavaju znachenja koliko da ih unishtavaju. Znachenje tih rechi, kojih je po prirodi stvari bilo malo, bilo je proshireno do te mere da su obuhvatale cele grupe drugih rechi; te druge rechi, poshto je njihovo znachenje sada prenosio jedan jedini lako razumljiv izraz, mogle su se odbaciti i zaboraviti. Najvec'a teshkoc'a koju su imali sastavljachi rechnika novogovora nije bila u izmishljanju novih rechi nego u tome da tachno utvrde shta novoizmishljene rechi znache; to jest da utvrde koje grupe ostalih rechi one ukidaju samim svojim postojanjem.

Kao shto smo vec' videli na sluchaju rechi slobodan, rechi koje su nekad imale jeretichko znachenje bile su ponekad poshtedjene, buduc'i pogodne za upotrebu; no u tom sluchaju bile su ochishc'ene od svih nepozheljnih sekundarnih znachenja. Bezbroj drugih rechi — chast, pravda, moral, internacionalizam, demokratija, nauka i religija — jednostavno su prestale da postoje. Njihovo znachenje je obuhvatala — i obuhvatajuc'i ga, ukidala — shachica uopshtenih rec'i. Sve rechi koje su bile vezane za pojmove slobode i jednakosti, na primer, obuhvatala je jedna jedina rech, zlomisao (misaoni zlochin), dok je sve rechi vezane za pojmove objektivnosti i racionalizma obuhvatala rech staromisao. Vec'a preciznost bila bi opasna. Od chlana Partije se zahtevalo shvatanje slichno onome koje je imao stari Hebrejac: ovaj je naime znao, bez nekih detalja, da svi ostali narodi obozhavaju „lazhne bogove”. Nije mu bilo potrebno da zna da se ti bogovi zovu Vaal, Oziris, Moloh, Astarot itd.; shto je manje znao o njima, bolje je bilo za njegovu pravovernost. On je znao za Jehovu i Jehovine zapovesti; znao je, prema tome, da su svi bogovi sa drugim imenima i drugim atributima lazhni. Na priblizhno isti nachin, chlan Partije je znao koje je ponashanje pravilno, a u vrlo maglovitom, uopshtenom smislu znao kakva su skretanja od njega moguc'a. Njegov seksualni zhivot, na primer, u potpunosti su regulisale dve novogovorske rechi: zloseks (seksualni nemoral) i dobroseks (krepost). Rech zloseks obuhvatalaje sve seksualne prestupe — blud, preljubu, homoseksualnost i ostale perverzije — kao i normalno seksualno opshtenje ukoliko je samo sebi cilj. Nabrajati ih poimence nije bilo potrebno jer su svi predstavljali jednaku krivicu i, po pravilu, svi kazhnjavani smrc'u. U rechniku C, koji se sastojao od izraza koji se koriste u nauci i tehnici, moglo je biti potrebno da se izvesnim seksualnim skretanjima daju specijalni nazivi, ali obichnom gradjaninu nije bila potreba da ih zna. On je znao shta znachi dobroseks — naime, normalni seksualni odnos izmedju muzha i zhene, s jedinom svrhom da se zachnu deca, bez fizichkog zadovoljstva po zhenu; sve ostalo je bilo zloseks. U Novogovoru je retko bilo moguc'e ic'i za kakvom jeretichkom misli dalje od saznanja da je ona jeretichka; dalje od te granice nisu postojale rechi da tu misao izraze.

Nijedna rech iz rechnika B nije bila ideoloshki neutralna. Medju njima je bilo mnogo eufemizama. Rechi logodmor (logor za prinudni rad) i Minimir (Ministarstvo mira, tj. Ministarstvo rata) imale su znachenje gotovo potpuno suprotno od nominalnog. S druge strane, neke rechi su izrazhavale otvoreno i prezirno shvatanje prave prirode okeanijskog drushtva. Primer ovoga je rech prolokljuk, koja je oznachavala zabavu niske vrste i lazhne vesti kojima je Partija kljukala mase. Bilo je zatim i dvosmislenih rechi, koje su bile pohvalne kad su se odnosile na Partiju, a pogrdne kad su se odnosile na njene neprijatelje. No pored ovih, bilo je i rechi koje su na prvi pogled izgledale nishta drugo do obichne skrac'enice, a kojima ideoloshku boju nije davalo znachenje nego sama njihova konstrukcija.

Koliko je to uopshte bilo moguc'e, u rechnik B se ubacivalo sve shto je imalo ili moglo imati bilo kakvog politichkog znachenja. Nazivi svih organizacija, svih grupa ljudi, svih doktrina, svih zemalja, svih ustanova i svih javnih zgrada bili su bez izuzetka kresani da dobiju zheljeni oblik — jednu jedinu rech, laku za izgovor, koja sadrzhi najmanji moguc'i broj slogova potreban da ukazhe iz kog korena potichu. U ministarstvu istine, na primer, odeljenje dokumentacije, u kome je radio Vinston Smit, zvalo se dokodel, odeljenje proze prozodel, odeljenje za tele-programe teleodel itd. Cilj ovoga nije bio samo da ushtedi u vremenu. Josh u prvim decenijama dvadesetog veka, „teleskopirane” rechi i izrazi bili su jedna od karakteristichnih crta politichkog jezika; primec'eno je bilo da je sklonost ka upotrebi ovakvih skrac'enica najizrazhenija u totalitarnim drzhavama i organizacijama. Primeri za ovo su rechi Naci, Gestapo, Kominterna, Inprekor, Agitprop. U pochetku je ta praksa prihvac'ena gotovo instinktivno, ali u Novogovoru se ona sprovodila svesno. Primetilo se naime da se tim skrac'ivanjem naziva suzhavalo i na suptilan nachin menjalo znachenje izraza, utoliko shto su se tim postupkom od njih otkidale sve asocijacije koje bi inache povlachili. Izraz Komunistichka internacionala, na primer, stvara kombinovanu sliku opshteg ljudskog bratstva, crvenih zastava, barikada, Karla Marksa i Pariske komune. S druge strane, rech Kominterna stvara samo sliku chvrsto sastavljene organizacije i precizno odredjenog doktrinamog programa. Ona se odnosi na neshto shto se raspoznaje gotovo isto onako lako kao sto ili stolica, i shto ima isto tako suzhenu svrhu. Kominterna je rech koja se mozhe izgovoriti skoro bez razmishljanja, dok je Komunistichka internacionala izraz na kome se chovek mora zadrzhati bar na trenutak. Na isti nachin; asocijacije koje priziva rech Ministin su daleko malobrojnije i lakshe ih je kontrolisati. Otuda navika da se izrazi skrac'uju kad god je moguc'e, ali i gotovo preterana pazhnja koja se posvec'ivala lakoc'i izgovora.

U Novogovoru, eufonija je nadjachavala sve ostale momente sem preciznosti znachenja. Njoj je uvek zhrtvovana gramatichka pravilnost kad se to smatralo potrebnim. S pravom, jer je cilj bio, i to pre svega u politici, imati kratke i odsechne rechi oko chijeg znachenja ne mozhe biti zabune, koje se mogu izgovoriti brzo i koje proizvode najmanje odjeka u govornikovoj svesti. Rechi iz rechnika B chak su dobijale u snazi zbog toga shto su medjusobno bile veoma slichne. Skoro bez izuzetaka, te rechi — Minimir, zloseks, logodmor, prolokljuk, Polmis (Policija misli) i bezbroj ostalih — bile su dvoslozhne ili troslozhne, s tim shto je naglasak pravilno padao na prvi i poslednji slog. Upotrebljavati ih znachilo je govoriti blebetavo, nachinom koji je istovremeno bio staccato i monoton. A to se upravo i trazhilo. Cilj je bio odvojiti, u najvec'oj moguc'oj meri, govor — osobito ako su u pitanju bile stvari koje nisu bile ideoloshki neutralne — od mishljenja. U stvarima svakodnevnog zhivota bilo je bez sumnje potrebno, ili bar ponekad potrebno, razmisliti pre nego shto c'e se neshto rec'i, ali chlan Partije koji se nadje u situaciji da treba da iznese sud o nekom pitanju politike ili etike morao je biti u stanju da izbacuje pravilna mishljenja isto onako automatski kao shto mitraljez izbacuje metke. Vaspitanje koje je dobio osposobljavalo ga je za to, jezik mu je pruzhao gotovo nepogreshiv instrument, a samo tkivo rechi, njihov oshtri zvuk i izvesna namerna ruzhnoc'a koja je bila u skladu s principima englsoca, pruzhala mu je dalju pomoc' na tom putu.

Tu mu je i pomagala chinjenica shto je izbor rechi bio vrlo mali. U odnosu na nash, rechnik Novogovora je bio krajnje skuchen, s tim shto su se neprestano stvarali novi nachini pomoc'u kojih se mogao josh vishe suziti. Novogovor se razlikovao od vec'ine ostalih jezika upravo po tome shto mu se rechnik svake godine suzhavao umesto da se shiri. Svako suzhavanje je predstavljalo dobitak, jer shto je izbor manji, manje je i iskushenje da se razmishlja. Tvorci Novogovora su se nadali da c'e se konachno dospeti do artikulisanog govora koji bi tekao samo iz grkljana, bez ikakvog ucheshc'a vishih mozhdanih centara. Taj cilj je otvoreno priznavala rech patkogovor, koja je znachila „gakati kao patka”. Kao i razne druge rechi iz rechnika B, ona je imala dva znachenja. Ukoliko su mishljenja izrazhena tim gakanjem bila politichki ispravna, smisao je bio pohvalan: rekavshi za jednog od partijskih govornika da je dvaputvishedobar patkogovoritelj, Tajms mu je napravio srdachan i dragocen kompliment.

 

Rechnik C. Rechnik C je dopunjavao prva dva, i sastojao se samo od nauchnih i tehnichkih izraza. Oni su bili slichni nauchnim izrazima koje mi danas upotrebljavamo i poticali su iz istih korena, s tim shto se i u njihovom sluchaju po obichaju vodilo rachuna da se nepozheljna sekundarna znachenja izbace. Za njih su vazhila ista gramatichka pravila kao i za rechi iz prva dva rechnika. I u obichnom i u politichkom govoru upotrebljavalo se vrlo malo rechi C. Svaki nauchni radnik ili tehnichar mogao je nac'i sve potrebne rechi u spisku koji se odnosio na njegovu uzhu struku, ali mu je retko davano vishe od shachice rechi sa drugih spiskova. Broj rechi zajednichkih za sve liste bio je vrlo mali, a ni u jednom rechniku nije postojala rech koja bi izrazhavala funkciju nauke kao navike duha ili metoda mishljenja, nezavisno od pojedinachnih grana. Shtavishe, ni sama rech „nauka” nije postojala, poshto je svako znachenje koje bi mogla imati bilo vec' u dovoljnoj meri sadrzhano u rechi englsoc.

Iz prednjeg se vidi da je u Novogovoru bilo gotovo nemoguc'e izraziti kakvo jeretichko mishljenje, sem na veoma niskom nivou. Razume se, bilo je moguc'e izgovoriti vrlo grube jeresi, neku vrstu vulgarnih izraza. Moglo se, na primer, rec'i Veliki Brat je nedobro. No takva jedna izjava, koja pravovernom uhu sama po sebi predstavlja besmisao, ne bi se mogla podrzhati logichkim rezonovanjem, jer potrebnih rechi nije bilo. Anti-englsoc misli mogle su postojati samo u nejasnom obliku bez rechi; mogle su se izraziti samo veoma uopshtenim rechima koje su spajale ujedno i osudjivale chitave grupe raznovrsnih jeresi a da ih pri tom nisu blizhe odredjivale. Novogovor seu stvari mogao upotrebljavati za jeretichke misli samo ponovnim prevodjenjem nekih rechi na Starogovor. Na Novogovoru bi, na primer, bilo moguc'e rec'i Svi choveci su jednaki, ali samo u onom smislu u kome bi se na Starogovoru moglo rec'i Svi ljudi su ridjokosi: ta rechenica naime ne bi sadrzhala nikakvu gramatichku greshku, ali bi izrazhavala ochiglednu neistinu — da su svi ljudi jednakog rasta, tezhine ili snage. Pojam politichke jednakosti vishe nije postojao, tako da je iz rechi jednak bilo izbachen o to sekundarno znachenje. Godine 1984, kad je Starogovor josh uvek predstavljao normalno sredstvo opshtenja, teorijski je postojala opasnost da se chovek koji upotrebljava novogovorske rechi seti i njihovog prvobitnog znachenja. U praksi, nikome ko je bio dobro upuc'en u dvomisao nije bilo teshko da to izbegne, no za nekoliko generacija nestala bi chak i sama moguc'nost da se pogreshi. Chovek koji je odrastao govorec'i Novogovor kao jedini jezik za koji zna ne bi znao da je jednak nekad znachilo „politichki jednak” ili slobodan znachilo „intelektualno slobodan”, upravo kao shto chovek koji nikad nije chuo za shah ne mozhe znati za sekundarno znachenje rechi kraljica ili top. Mnoge greshke i zlochine taj chovek ne bi mogao pochiniti prosto zato shto bi mu bili bezimeni, dakle i nezamislivi. Ovde treba imati u vidu i to da bi karakteristike Novogovora vremenom postajale sve naglashenije — rechi bi bilo sve manje a njihova znachenja bi bila sve oshtrije omedjena, chime bi se smanjila i sama moguc'nost da se upotrebe u nedolichne svrhe.

Kad Starogovor bude jednom zauvek prevazidjen, bic'e prekinuta poslednja veza s proshloshc'u. Istorija je vec' bila preradjena, ali su odlomci knjizhevnosti iz proshlih vremena, nepotpuno cenzurisani, ovde-onde josh uvek postojali, te ih je neko ko bi i dalje pamti o Starogovor mogao prochitati. U buduc'nosti bi takvi odlomci, chak i kad bi kojim sluchajem ostali neunishteni, bili nerazumljivi i neprevodivi. Sa Starogovora na Novogovor se nije mogao prevesti nijedan pasus, ukoliko se nije odnosio na kakav tehnichki postupak ili kakvu vrlo jednostavnu svakodnevnu radnju, ili vec' sam po sebi bio politichki u skladu s principima englsoca (dobromisleno, kako bi se to reklo na Novogovoru). To je praktichno znachilo da se nijedna knjiga napisana pre otprilike 1960. godine nije mogla prevesti u celini. Predrevolucionarna knjizhevnost se mogla podvrc'i samo ideoloshkom prevodu — to jest, izmenjivanju kako smisla tako i jezika. Uzmimo na primer onaj dobro poznati stav iz Deklaracije nezavisnosti:

Za ochigledne istine drzhimo da su svi ljudi jednaki stvoreni, da ih je Tvorac nekim neotudjivim pravima obdario, i da se pravo na zhivot, slobodu, i trazhenje srec'e mezhdu tim pravima nahode. Da se radi ostvarenija tih prava mezhdu ljudima vlade postavljaju, chija moc' potiche iz saglasnosti onih kojima vladaju. Da je, kad god koja vlada pochne tome na shtetu raditi, pravo narodno da izmeni je ili ukine, i novu vladu postavi...

Ovaj stav se nikako ne bi mogao prevesti na Novogovor, a da se pri tom ochuva prvobitni smisao. Najpriblizhniji prevod bi se sastojao u tome da se ceo taj stav sazhme u jednu jedinu rech, zlomisao. Prevod celog stava mogao bi biti samo ideoloshki, i on bi Dzhefersonove rechi pretvorio u panegirik apsolutizmu.

Veliki deo knjizhevnosti proshlih vremena vec' je u stvari bio izmenjen na taj nachin. Iz razloga prestizha bilo je pozheljno sachuvati uspomenu na izvesne istorijske lichnosti, uskladivshi pri tom njihova dostignuc'a s filozofijom englsoca. Stoga su se u to vreme sa Starogovora na Novogovor prevodili Shekspir, Milton, Svift, Bajron, Dikens i neki drugi pisci; po obavljenom prevodu, njihove prvobitne tekstove, kao i sve shto je preostalo iz knjizhevnosti proshlih vremena, chekalo je unishtenje. To prevodjenje se odvijalo sporo i s teshkoc'ama, te se nije ochekivalo da c'e poduhvat biti gotov pre prve ili druge decenije dvadeset prvog veka. Bilo je takodje chisto utilitarne literature — neophodnih tehnichkih priruchnika i slichnog — u velikim kolichinama; s njima je takodje trebalo postupiti na isti nachin. Uglavnom je iz tog razloga — da bi se ostavilo dovoljno vremena za ove prethodne prevode — bilo odredjeno da se Novogovor konachno prihvati tek 2050. godine.

1949. g.

____

*) Kombinovane rechi, npr. diktograf, nalazile su se, razume se, i u rechniku A; no to su bile samo pogodne skrac'enice koje nisu imale ideoloshke boje. [nazad]

KRAJ

____
Prevod sa engleskog:
© 1984 Vlada Stojiljkovic'
____
Skeniranje i priprema e-teksta za publikaciju:
Sasha Laban, 2003. g. E.-poshta: sl@orwell.ru

[Korice knjige]
Dzhordzh Orvel
1984
© 1984 Izdavach „BIGZ”

____BD____
GEORGE ORWELL: ‘NINETEEN EIGHTY-FOUR’; A NOVEL
First published by Secker and Warburg, London in 1949.
____
DZHORDZH ORVEL: „1984.”
Prevod © 1984 Vlada Stojiljkovic'
„BIGZ” (Beogradski izdavachko-grafichki zavod)
Beograd. 1984. Tirazh: 30 000 primeraka
____
E-tekst: Sasha Laban, 2003 g.
E.-poshta: sl@orwell.ru
____
Provera e-teksta i formatiranje: O. Dag.
E.-poshta: dag@orwell.ru
URL: http://orwell.ru/library/novels/1984/
Datum poslednje modifikacije (g.-m.-d.): 2015-09-24


„1984.”: [Glavna str.] [1. deo] [2. deo] [3. deo] [Prilog]

Biblioteka [(a)Eng] [Rus] > Romani [Eng] [Rus] ~ [Iskljuchiti CSS] [C'irilichko pismo] [Latinichko pismo]

[orwell.ru] [Pochetak] [Biografija] [Biblioteka] [Zhivot] [O sajtu & (c)] [E-veze] [Mapa sajta] [Nac'i] [Utisci]

© 1999-2019 O. Dag – ¡Str. sazd.: 2003-02-16 & Posl. mod.: 2015-09-24!

magazin ulыbka radugi otzыvы o parfюmerii dlя muzhchin