Index > Library > Novels > 1984 > Serbian > Principi Novogovora

Dћordћ Orvel: „1984.”

Novogovor je bio zvaniиni jezik Okeanije, stvoren da bi zadovoljio ideoloљke potrebe englsoca, ili engleskog socijalizma. Godine 1984. joљ nije postojao niko ko je upotrebljavao, bilo usmeno bilo pismeno, Novogovor kao svoje jedino sredstvo opљtenja. Novogovorom su bili pisani uvodnici u Tajmsu, no oni su predstavljali tours de force koje je mogao obaviti samo specijalist. Oиekivalo se da жe Novogovor konaиno zameniti Starogovor (ili standardni engleski, kako bismo ga mi nazvali) otprilike do 2050. godine. U meрuvremenu je on sve viљe osvajao, s tim љto su иlanovi Partije nastojali da sve иeљжe upotrebljavaju novogovorske reиi i gramatiиke konstrukcije u svakodnevnom govoru. Verzija koja je bila u upotrebi 1984. godine i sistematizovana u devetom i desetom izdanju Reиnika novogovora, bila je privremena; sadrћala je veliki broj suviљnih reиi i arhaiиnih oblika koje je kasnije trebalo izbaciti. Mi жemo se ovde baviti konaиnom, usavrљenom verzijom, sistematizovanom u jedanaestom izdanju Reиnika.

Svrha Novogovora je bila ne da samo da sredstvo kojim bi se izraћavala filozofija i duhovne navike sledbenika englsoca nego da onemoguжi sve ostale naиine miљljenja. Namera je bila da, kad Novogovor bude prihvaжen jednom zauvek a Starogovor zaboravljen, svaka jeretiиka misao — to jest, misao koja bi bila u neskladu s principima englsoca — bude doslovno nepomisliva, bar u onoj meri u kojoj zavisi od reиi. Reиnik Novogovora je bio sastavljen tako da da taиan i иesto veoma suptilan izraz svakom znaиenju koje bi иlan Partije legitimno ћeleo da prenese sagovorniku ili иitaocu, iskljuиujuжi pri tom sva druga znaиenja kao i moguжnost da se donjih doрe posrednim putem. To se postizalo delimiиno izmiљljanjem novih reиi, no pre svega izbacivanjem nepoћeljnih reиi i uklanjanjem neortodoksnih znaиenja iz preostalih reиi; иak uklanjanjem svih sekundarnih znaиenja ukoliko je moguжe. Naveљжemo jedan primer. Reи slobodan je postojala i u Novogovoru, ali se mogla upotrebiti samo u reиenicama kao љto su „Ovo sediљte je slobodno” ili „Biжu tako slobodan da vas zamolim za jedan ћilet.” U starom smislu „politiиki slobodan” ili „intelektualno slobodan” nije se mogla upotrebiti, poљto politiиka i intelektualna sloboda viљe nisu postojale ni kao pojmovi, zbog иega su nuћno bile bezimene. Sasvim nevezano s izbacivanjem jeretiиkih reиi, suћavanje reиnika je bilo samo sebi cilj; nijednoj reиi koja nije bila neophodna nije se dopuљtalo da ostane u ћivotu. Novogovor je bio zamiљljen ne da proљiri nego da suzi krug pojmova dostupnih ljudskoj misli, i toj svrsi je posredno koristilo smanjivanje broja reиi na minimum.

Novogovor se zasnivao na engleskom jeziku kakav poznajemo danas, mada bi mnoge reиenice Novogovora, иak i kad ne bi sadrћale novostvorene reиi, bile jedva razumljive danaљnjem иitaocu koji govori engleski. Novogovorske reиi bile su podeljene u tri posebne kategorije, poznate kao reиnik A, reиnik B (ili kombinovane reиi) i reиnik C. Biжe jednostavnije govoriti o svakoj kategoriji posebno, no gramatiиke osobenosti jezika жemo razmotriti u odeljku posveжenom reиniku A, poљto za sve tri kategorije vaћe ista pravila.

 

Reиnik A. Reиnik A se sastojao od reиi potrebnih u svakodnevnim stvarima — jelu, piжu, radu, oblaиenju, penjanju i silaћenju stepenicama, voћnji u vozilima, obraрivanju vrta, kuvanju i sliиnom. Sastojao se gotovo u potpunosti od reиi koje veж imamo — udariti. trиati, pas, drvo, kuжa, njiva — ali u poreрenju s danaљnjim engleskim reиnikom njihov broj je bio izvanredno mali, dok su im znaиenja bila odreрena daleko stroћe. Sve dvosmislenosti i nijanse znaиenja bile su istrebljene. U onoj meri u kojoj je to uopљte moguжe, novogovorska reи iz ove kategorije nije bila niљta drugo do jedan staccato zvuk koji izraћava jedan jedini jasno razumljiv pojam. Reиnik A bi bilo nemoguжe upotrebiti u knjiћevnosti ili u diskusiji o politici ili filozofiji. Njegova svrha je bila da izraћava jednostavne, celishodne misli, koje su se obiиno ticale konkretnih predmeta ili fiziиkih dela.

Gramatika Novogovora imala je dve jasno izraћene osobenosti. Prva je bila gotovo potpuna univerzalnost svih vrsta reиi. Svaka reи (u principu je to vaћilo i za vrlo apstraktne reиi kao љto su ako ili kad) mogla se upotrebiti i kao glagol, i kao imenica, i kao pridev, i kao prilog. Izmeрu imeniиnog i glagolskog oblika, ukoliko su poticali od istog korena, nije bilo nikakve razlike. Ovo pravilo je samo po sebi uniљtilo veliki broj arhaiиnih oblika. Reи misliti, na primer, u Novogovoru nije postojala. Njeno mesto zauzimala je reи misao, koja je sluћila i kao glagol i kao imenica. Ovde se nije primenjivao nikakav etimoloљki princip: u nekim sluиajevima je zadrћavan prvobitni imeniиni oblik, a u nekim glagolski. Иak i kad glagol i imenica srodnog znaиenja nisu bili etimoloљki povezani, иesto se iz jezika izbacivalo bilo jedno bilo drugo. Reи seжi, na primer, nije postojala; njeno znaиenje je sadrћala reи noћ, koja se upotrebljavala i kao glagol i kao imenica. Pridevi, uvek srednjeg roda, obrazovali su se dodavanjem nastavka -asto imenici (koja je istovremeno bila i glagol), a prilozi dodavanjem nastavka -sno. Tako je, na primer, brzinasto znaиilo „brz”, a brzinosno znaиilo „brzo”. Neki od naљih danaљnjih prideva — dobar, jak, velik, crn, mek — upotrebljavali su se i u Novogovoru, ali njihov broj je bio veoma mali. Za njima se oseжala slaba potreba, jer se skoro svaki pridev mogao izvesti dodavanjem nastavka -asto. Nijedan od danaљnjih priloga nije se zadrћao, sem onih koji se veж zavrљavaju na -sno; novogovorski pridevi su se bez izuzetka izvodili dodavanjem nastavka -sno. Prilog blizu na primer, glasio je blizinosno.

Sem toga, suprotnost svakoj reжi — ovo je takoрe, u principu, vaћilo za sve vrste reиi — izvodila se dodavanjem prefiksa ne-, a pojaиavanje dodavanjem prefiksa viљe-, ili, za joљ pojaиanije oblike, dvaputviљe-. Tako je, na primer, nehladno znaиilo topao (topla, toplo), dok je viљehladno znaиilo vrlo hladan, a dvaputviљehladno znaиilo „izuzetno hladan”. Takoрe je bilo moguжe, kao i u danaљnjem engleskom, menjati gotovo svaku reи dodavanjem predmetaka pre-, po-, pod-, itd. Ovim naиinima bilo je moguжe drastiиno smanjiti broj reиi. Postojanje prideva dobar, na primer, иinilo je izliљnim pridev loљ, poљto se ћeljeni smisao mogao izraziti isto tako dobro — u stvari, joљ i bolje — reиju nedobro. Svaki put kad su dve reиi saиinjavale prirodan par suprotnosti, ceo se posao sastojao u tome koju odbaciti. Taman, na primer se moglo zameniti pridevom nesvetlo, ili svetao pridevom netamno, po ћelji.

Druga karakteristiиna crta gramatike Novogovora bila je pravilnost. Uz nekoliko izuzetaka, koje жemo navesti niћe, svi su nastavci bili podvrgnuti istim pravilima. Proљlo vreme svih glagola obrazovalo se dodavanjem nastavka -o na treжe lice jednine. Proљlo vreme od iжi, na primer, glasilo je ideo, od sresti sretneo itd. Mnoћina se po pravilu obrazovala dodavanjem nastavka i, tako da je reи иovek davala иoveci, prutpruti, a lavlavi. Svi pridevi su se poredili po istom pravilu, tako da su komparativ i superlativ od dobar (u Novogovoru dobro, poљto su svi pridevi bili srednjeg roda) glasili dobrije i najdobrije.

Jedine nepravilnosti bile su dopuљtene kod zamenica, pokaznih i odnosnih, i pomoжnih glagola. Bilo je takoрe i izvesnih nepravilnosti u graрenju reиi, diktiranih potrebom da se govori brzo i lako. Reи teљka za izgovor, ili reи koja se mogla pogreљno иuti, smatrala se ipso facto loљom reжi; stoga se ponekad, radi eufonije, zadrћavao arhaiиni oblik ili unosila naknadna slova. No ova se potreba uglavnom osetila u vezi s reиnikom B. Zaљto se lakoжi izgovora pridavala tolika vaћnost, videжemo u daljem tekstu ovog eseja.

 

Reиnik B. Reиnik B se sastojao od reиi namerno sastavljenih u politiиke svrhe; naime od reиi koje su ne samo u svakom sluиaju imale politiиki smisao, nego i imale za cilj da onome ko ih izgovara nametnu ћeljeni mentalni stav. Bez potpunog razumevanja principa na kojima je poиivao englsoc, te reиi je bilo teљko upotrebljavati pravilno. U nekim sluиajevima, one su se mogle prevesti na Starogovor, pa иak i na reиi iz reиnika A, ali obiиno uz dugo parafraziranje i obavezno po cenu izvesnih finesa. Reиi B predstavljale su neku vrstu verbalne stenografije, koja je иesto cele krugove ideja izraћavala u svega nekoliko slogova, i koja je u isto vreme bila preciznija i imala veжu udarnu moж nego obiиan jezik.

Sve reиi B bile su kombinovane(*). Sastojale su se od dve ili viљe reиi, ili delova dveju ili viљe reиi, stopljenih ujedno u obliku lakom za izgovor. Amalgam koji je odatle proisticao uvek je bio istovremeno glagol i imenica, i menjao se po uobiиajenim pravilima. Da uzmemo samo jedan primer: reи dobromisao, koja je znaиila, u veoma grubom prevodu, „ideoloљka i politiиka ispravnost”, ili, posmatrana kao glagol, „misliti na ideoloљki i politiиki ispravan naиin”. Njeni oblici su bili: glagol i imenica, dobromisao; proљlo vreme i prilog vremena proљlog, dobromislio, prilog vremena sadaљnjeg, dobromisleжi; pridev, dobromisleno; prilog, dobromislenosno; glagolska imenica, dobromislitelj.

Reиi B se nisu gradile ni po kom etimoloљkom planu. Mogle su se sastavljati od svih vrsta reиi, poreрanih bilo kojim redom i kresanih na bilo koji naиin koji ih je иinio lakim za izgovor ne oduzimajuжi im pri tom smisao. Poљto je ovde bilo teћe postiжi eufoniju, nepravilni oblici su bili иeљжi nego u reиniku A. Na primer, pridevski oblici od dobromisao i zloseks glasili su dobromisleno i zloseksualno, jer bi praviIni oblici dobromisaoasto i zloseksasto bili nezgodni za izgovor. U principu, meрutim, svim reиima B mogli su se dodavati praviIni nastavci, koji su u svim sluиajevima bili jednaki.

Neke reиi B imale su veoma istanиano znaиenje, jedva shvatljivo nekome ko nije vladao jezikom kao celinom. Uzmimo na primer jednu tipiиnu reиenicu iz Tajmsovih uvodnika: Staromislitelji ne trbuhoseжaju englsoc. Najkraжi prevod te reиenice na Starogovor bi bio: „Oni иiji je naиin miљljenja formiran pre Revolucije ne mogu u potpunosti emotivno shvatiti principe engleskog socijalizma.” No to ne bi bio taиan prevod. Pre svega, da bi se potpuno shvatila gornja novogovorska reиenica, morala bi se imati jasna predstava o tome љta znaиi englsoc. Sem toga, samo onaj ko je dobro upuжen u englsoc moћe do kraja shvatiti punu snagu reжi trbuhoseжati, naime slepo i oduљevljeno prihvatiti, љto je danas teљko zamislivo; ili punu snagu reиi staromisao, koja je bila neraskidivo vezana sa predstavom zla i dekadencije. Meрutim, specijalna funkcija izvesnih novogovorskih reиi, meрu njima i reиi staromisao, nije se sastojala toliko u tome da izraћavaju znaиenja koliko da ih uniљtavaju. Znaиenje tih reиi, kojih je po prirodi stvari bilo malo, bilo je proљireno do te mere da su obuhvatale cele grupe drugih reиi; te druge reиi, poљto je njihovo znaиenje sada prenosio jedan jedini lako razumljiv izraz, mogle su se odbaciti i zaboraviti. Najveжa teљkoжa koju su imali sastavljaиi reиnika novogovora nije bila u izmiљljanju novih reиi nego u tome da taиno utvrde љta novoizmiљljene reиi znaиe; to jest da utvrde koje grupe ostalih reиi one ukidaju samim svojim postojanjem.

Kao љto smo veж videli na sluиaju reиi slobodan, reиi koje su nekad imale jeretiиko znaиenje bile su ponekad poљteрene, buduжi pogodne za upotrebu; no u tom sluиaju bile su oиiљжene od svih nepoћeljnih sekundarnih znaиenja. Bezbroj drugih reиi — иast, pravda, moral, internacionalizam, demokratija, nauka i religija — jednostavno su prestale da postoje. Njihovo znaиenje je obuhvatala — i obuhvatajuжi ga, ukidala — љaиica uopљtenih reжi. Sve reиi koje su bile vezane za pojmove slobode i jednakosti, na primer, obuhvatala je jedna jedina reи, zlomisao (misaoni zloиin), dok je sve reиi vezane za pojmove objektivnosti i racionalizma obuhvatala reи staromisao. Veжa preciznost bila bi opasna. Od иlana Partije se zahtevalo shvatanje sliиno onome koje je imao stari Hebrejac: ovaj je naime znao, bez nekih detalja, da svi ostali narodi oboћavaju „laћne bogove”. Nije mu bilo potrebno da zna da se ti bogovi zovu Vaal, Oziris, Moloh, Astarot itd.; љto je manje znao o njima, bolje je bilo za njegovu pravovernost. On je znao za Jehovu i Jehovine zapovesti; znao je, prema tome, da su svi bogovi sa drugim imenima i drugim atributima laћni. Na pribliћno isti naиin, иlan Partije je znao koje je ponaљanje pravilno, a u vrlo maglovitom, uopљtenom smislu znao kakva su skretanja od njega moguжa. Njegov seksualni ћivot, na primer, u potpunosti su regulisale dve novogovorske reиi: zloseks (seksualni nemoral) i dobroseks (krepost). Reи zloseks obuhvatalaje sve seksualne prestupe — blud, preljubu, homoseksualnost i ostale perverzije — kao i normalno seksualno opљtenje ukoliko je samo sebi cilj. Nabrajati ih poimence nije bilo potrebno jer su svi predstavljali jednaku krivicu i, po pravilu, svi kaћnjavani smrжu. U reиniku C, koji se sastojao od izraza koji se koriste u nauci i tehnici, moglo je biti potrebno da se izvesnim seksualnim skretanjima daju specijalni nazivi, ali obiиnom graрaninu nije bila potreba da ih zna. On je znao љta znaиi dobroseks — naime, normalni seksualni odnos izmeрu muћa i ћene, s jedinom svrhom da se zaиnu deca, bez fiziиkog zadovoljstva po ћenu; sve ostalo je bilo zloseks. U Novogovoru je retko bilo moguжe iжi za kakvom jeretiиkom misli dalje od saznanja da je ona jeretiиka; dalje od te granice nisu postojale reиi da tu misao izraze.

Nijedna reи iz reиnika B nije bila ideoloљki neutralna. Meрu njima je bilo mnogo eufemizama. Reиi logodmor (logor za prinudni rad) i Minimir (Ministarstvo mira, tj. Ministarstvo rata) imale su znaиenje gotovo potpuno suprotno od nominalnog. S druge strane, neke reиi su izraћavale otvoreno i prezirno shvatanje prave prirode okeanijskog druљtva. Primer ovoga je reи prolokljuk, koja je oznaиavala zabavu niske vrste i laћne vesti kojima je Partija kljukala mase. Bilo je zatim i dvosmislenih reиi, koje su bile pohvalne kad su se odnosile na Partiju, a pogrdne kad su se odnosile na njene neprijatelje. No pored ovih, bilo je i reиi koje su na prvi pogled izgledale niљta drugo do obiиne skraжenice, a kojima ideoloљku boju nije davalo znaиenje nego sama njihova konstrukcija.

Koliko je to uopљte bilo moguжe, u reиnik B se ubacivalo sve љto je imalo ili moglo imati bilo kakvog politiиkog znaиenja. Nazivi svih organizacija, svih grupa ljudi, svih doktrina, svih zemalja, svih ustanova i svih javnih zgrada bili su bez izuzetka kresani da dobiju ћeljeni oblik — jednu jedinu reи, laku za izgovor, koja sadrћi najmanji moguжi broj slogova potreban da ukaћe iz kog korena potiиu. U ministarstvu istine, na primer, odeljenje dokumentacije, u kome je radio Vinston Smit, zvalo se dokodel, odeljenje proze prozodel, odeljenje za tele-programe teleodel itd. Cilj ovoga nije bio samo da uљtedi u vremenu. Joљ u prvim decenijama dvadesetog veka, „teleskopirane” reиi i izrazi bili su jedna od karakteristiиnih crta politiиkog jezika; primeжeno je bilo da je sklonost ka upotrebi ovakvih skraжenica najizraћenija u totalitarnim drћavama i organizacijama. Primeri za ovo su reиi Naci, Gestapo, Kominterna, Inprekor, Agitprop. U poиetku je ta praksa prihvaжena gotovo instinktivno, ali u Novogovoru se ona sprovodila svesno. Primetilo se naime da se tim skraжivanjem naziva suћavalo i na suptilan naиin menjalo znaиenje izraza, utoliko љto su se tim postupkom od njih otkidale sve asocijacije koje bi inaиe povlaиili. Izraz Komunistiиka internacionala, na primer, stvara kombinovanu sliku opљteg ljudskog bratstva, crvenih zastava, barikada, Karla Marksa i Pariske komune. S druge strane, reи Kominterna stvara samo sliku иvrsto sastavljene organizacije i precizno odreрenog doktrinamog programa. Ona se odnosi na neљto љto se raspoznaje gotovo isto onako lako kao sto ili stolica, i љto ima isto tako suћenu svrhu. Kominterna je reи koja se moћe izgovoriti skoro bez razmiљljanja, dok je Komunistiиka internacionala izraz na kome se иovek mora zadrћati bar na trenutak. Na isti naиin; asocijacije koje priziva reи Ministin su daleko malobrojnije i lakљe ih je kontrolisati. Otuda navika da se izrazi skraжuju kad god je moguжe, ali i gotovo preterana paћnja koja se posveжivala lakoжi izgovora.

U Novogovoru, eufonija je nadjaиavala sve ostale momente sem preciznosti znaиenja. Njoj je uvek ћrtvovana gramatiиka pravilnost kad se to smatralo potrebnim. S pravom, jer je cilj bio, i to pre svega u politici, imati kratke i odseиne reиi oko иijeg znaиenja ne moћe biti zabune, koje se mogu izgovoriti brzo i koje proizvode najmanje odjeka u govornikovoj svesti. Reиi iz reиnika B иak su dobijale u snazi zbog toga љto su meрusobno bile veoma sliиne. Skoro bez izuzetaka, te reиi — Minimir, zloseks, logodmor, prolokljuk, Polmis (Policija misli) i bezbroj ostalih — bile su dvosloћne ili trosloћne, s tim љto je naglasak pravilno padao na prvi i poslednji slog. Upotrebljavati ih znaиilo je govoriti blebetavo, naиinom koji je istovremeno bio staccato i monoton. A to se upravo i traћilo. Cilj je bio odvojiti, u najveжoj moguжoj meri, govor — osobito ako su u pitanju bile stvari koje nisu bile ideoloљki neutralne — od miљljenja. U stvarima svakodnevnog ћivota bilo je bez sumnje potrebno, ili bar ponekad potrebno, razmisliti pre nego љto жe se neљto reжi, ali иlan Partije koji se naрe u situaciji da treba da iznese sud o nekom pitanju politike ili etike morao je biti u stanju da izbacuje pravilna miљljenja isto onako automatski kao љto mitraljez izbacuje metke. Vaspitanje koje je dobio osposobljavalo ga je za to, jezik mu je pruћao gotovo nepogreљiv instrument, a samo tkivo reиi, njihov oљtri zvuk i izvesna namerna ruћnoжa koja je bila u skladu s principima englsoca, pruћala mu je dalju pomoж na tom putu.

Tu mu je i pomagala иinjenica љto je izbor reиi bio vrlo mali. U odnosu na naљ, reиnik Novogovora je bio krajnje skuиen, s tim љto su se neprestano stvarali novi naиini pomoжu kojih se mogao joљ viљe suziti. Novogovor se razlikovao od veжine ostalih jezika upravo po tome љto mu se reиnik svake godine suћavao umesto da se љiri. Svako suћavanje je predstavljalo dobitak, jer љto je izbor manji, manje je i iskuљenje da se razmiљlja. Tvorci Novogovora su se nadali da жe se konaиno dospeti do artikulisanog govora koji bi tekao samo iz grkljana, bez ikakvog uиeљжa viљih moћdanih centara. Taj cilj je otvoreno priznavala reи patkogovor, koja je znaиila „gakati kao patka”. Kao i razne druge reиi iz reиnika B, ona je imala dva znaиenja. Ukoliko su miљljenja izraћena tim gakanjem bila politiиki ispravna, smisao je bio pohvalan: rekavљi za jednog od partijskih govornika da je dvaputviљedobar patkogovoritelj, Tajms mu je napravio srdaиan i dragocen kompliment.

 

Reиnik C. Reиnik C je dopunjavao prva dva, i sastojao se samo od nauиnih i tehniиkih izraza. Oni su bili sliиni nauиnim izrazima koje mi danas upotrebljavamo i poticali su iz istih korena, s tim љto se i u njihovom sluиaju po obiиaju vodilo raиuna da se nepoћeljna sekundarna znaиenja izbace. Za njih su vaћila ista gramatiиka pravila kao i za reиi iz prva dva reиnika. I u obiиnom i u politiиkom govoru upotrebljavalo se vrlo malo reиi C. Svaki nauиni radnik ili tehniиar mogao je naжi sve potrebne reиi u spisku koji se odnosio na njegovu uћu struku, ali mu je retko davano viљe od љaиice reиi sa drugih spiskova. Broj reиi zajedniиkih za sve liste bio je vrlo mali, a ni u jednom reиniku nije postojala reи koja bi izraћavala funkciju nauke kao navike duha ili metoda miљljenja, nezavisno od pojedinaиnih grana. Љtaviљe, ni sama reи „nauka” nije postojala, poљto je svako znaиenje koje bi mogla imati bilo veж u dovoljnoj meri sadrћano u reиi englsoc.

Iz prednjeg se vidi da je u Novogovoru bilo gotovo nemoguжe izraziti kakvo jeretiиko miљljenje, sem na veoma niskom nivou. Razume se, bilo je moguжe izgovoriti vrlo grube jeresi, neku vrstu vulgarnih izraza. Moglo se, na primer, reжi Veliki Brat je nedobro. No takva jedna izjava, koja pravovernom uhu sama po sebi predstavlja besmisao, ne bi se mogla podrћati logiиkim rezonovanjem, jer potrebnih reиi nije bilo. Anti-englsoc misli mogle su postojati samo u nejasnom obliku bez reиi; mogle su se izraziti samo veoma uopљtenim reиima koje su spajale ujedno i osuрivale иitave grupe raznovrsnih jeresi a da ih pri tom nisu bliћe odreрivale. Novogovor seu stvari mogao upotrebljavati za jeretiиke misli samo ponovnim prevoрenjem nekih reиi na Starogovor. Na Novogovoru bi, na primer, bilo moguжe reжi Svi иoveci su jednaki, ali samo u onom smislu u kome bi se na Starogovoru moglo reжi Svi ljudi su riрokosi: ta reиenica naime ne bi sadrћala nikakvu gramatiиku greљku, ali bi izraћavala oиiglednu neistinu — da su svi ljudi jednakog rasta, teћine ili snage. Pojam politiиke jednakosti viљe nije postojao, tako da je iz reиi jednak bilo izbaиen o to sekundarno znaиenje. Godine 1984, kad je Starogovor joљ uvek predstavljao normalno sredstvo opљtenja, teorijski je postojala opasnost da se иovek koji upotrebljava novogovorske reиi seti i njihovog prvobitnog znaиenja. U praksi, nikome ko je bio dobro upuжen u dvomisao nije bilo teљko da to izbegne, no za nekoliko generacija nestala bi иak i sama moguжnost da se pogreљi. Иovek koji je odrastao govoreжi Novogovor kao jedini jezik za koji zna ne bi znao da je jednak nekad znaиilo „politiиki jednak” ili slobodan znaиilo „intelektualno slobodan”, upravo kao љto иovek koji nikad nije иuo za љah ne moћe znati za sekundarno znaиenje reиi kraljica ili top. Mnoge greљke i zloиine taj иovek ne bi mogao poиiniti prosto zato љto bi mu bili bezimeni, dakle i nezamislivi. Ovde treba imati u vidu i to da bi karakteristike Novogovora vremenom postajale sve naglaљenije — reиi bi bilo sve manje a njihova znaиenja bi bila sve oљtrije omeрena, иime bi se smanjila i sama moguжnost da se upotrebe u nedoliиne svrhe.

Kad Starogovor bude jednom zauvek prevaziрen, biжe prekinuta poslednja veza s proљloљжu. Istorija je veж bila preraрena, ali su odlomci knjiћevnosti iz proљlih vremena, nepotpuno cenzurisani, ovde-onde joљ uvek postojali, te ih je neko ko bi i dalje pamti o Starogovor mogao proиitati. U buduжnosti bi takvi odlomci, иak i kad bi kojim sluиajem ostali neuniљteni, bili nerazumljivi i neprevodivi. Sa Starogovora na Novogovor se nije mogao prevesti nijedan pasus, ukoliko se nije odnosio na kakav tehniиki postupak ili kakvu vrlo jednostavnu svakodnevnu radnju, ili veж sam po sebi bio politiиki u skladu s principima englsoca (dobromisleno, kako bi se to reklo na Novogovoru). To je praktiиno znaиilo da se nijedna knjiga napisana pre otprilike 1960. godine nije mogla prevesti u celini. Predrevolucionarna knjiћevnost se mogla podvrжi samo ideoloљkom prevodu — to jest, izmenjivanju kako smisla tako i jezika. Uzmimo na primer onaj dobro poznati stav iz Deklaracije nezavisnosti:

Za oиigledne istine drћimo da su svi ljudi jednaki stvoreni, da ih je Tvorac nekim neotuрivim pravima obdario, i da se pravo na ћivot, slobodu, i traћenje sreжe meћdu tim pravima nahode. Da se radi ostvarenija tih prava meћdu ljudima vlade postavljaju, иija moж potiиe iz saglasnosti onih kojima vladaju. Da je, kad god koja vlada poиne tome na љtetu raditi, pravo narodno da izmeni je ili ukine, i novu vladu postavi...

Ovaj stav se nikako ne bi mogao prevesti na Novogovor, a da se pri tom oиuva prvobitni smisao. Najpribliћniji prevod bi se sastojao u tome da se ceo taj stav saћme u jednu jedinu reи, zlomisao. Prevod celog stava mogao bi biti samo ideoloљki, i on bi Dћefersonove reиi pretvorio u panegirik apsolutizmu.

Veliki deo knjiћevnosti proљlih vremena veж je u stvari bio izmenjen na taj naиin. Iz razloga prestiћa bilo je poћeljno saиuvati uspomenu na izvesne istorijske liиnosti, uskladivљi pri tom njihova dostignuжa s filozofijom englsoca. Stoga su se u to vreme sa Starogovora na Novogovor prevodili Љekspir, Milton, Svift, Bajron, Dikens i neki drugi pisci; po obavljenom prevodu, njihove prvobitne tekstove, kao i sve љto je preostalo iz knjiћevnosti proљlih vremena, иekalo je uniљtenje. To prevoрenje se odvijalo sporo i s teљkoжama, te se nije oиekivalo da жe poduhvat biti gotov pre prve ili druge decenije dvadeset prvog veka. Bilo je takoрe иisto utilitarne literature — neophodnih tehniиkih priruиnika i sliиnog — u velikim koliиinama; s njima je takoрe trebalo postupiti na isti naиin. Uglavnom je iz tog razloga — da bi se ostavilo dovoljno vremena za ove prethodne prevode — bilo odreрeno da se Novogovor konaиno prihvati tek 2050. godine.

1949. g.

____

*) Kombinovane reиi, npr. diktograf, nalazile su se, razume se, i u reиniku A; no to su bile samo pogodne skraжenice koje nisu imale ideoloљke boje. [nazad]

KRAJ

____
Prevod sa engleskog:
© 1984 Vlada Stojiljkoviж
____
Skeniranje i priprema e-teksta za publikaciju:
Saљa Laban, 2003. g. E.-poљta: [email protected]

[Korice knjige]
Dћordћ Orvel
1984
© 1984 Izdavaи „BIGZ”

____BD____
GEORGE ORWELL: ‘NINETEEN EIGHTY-FOUR’; A NOVEL
First published by Secker and Warburg, London in 1949.
____
DЋORDЋ ORVEL: „1984.”
Prevod © 1984 Vlada Stojiljkoviж
„BIGZ” (Beogradski izdavaиko-grafiиki zavod)
Beograd. 1984. Tiraћ: 30 000 primeraka
____
E-tekst: Saљa Laban, 2003 g.
E.-poљta: [email protected]
____
Provera e-teksta i formatiranje: O. Dag.
E.-poљta: [email protected]
URL: http://orwell.ru/library/novels/1984/
Datum poslednje modifikacije (g.-m.-d.): 2015-09-24


„1984.”: [Glavna str.] [1. deo] [2. deo] [3. deo] [Prilog]

Biblioteka [(a)Eng] [Rus] > Romani [Eng] [Rus] ~ [Uključiti CSS] [Translit] [Ćiriličko pismo]

[orwell.ru] [Poиetak] [Biografija] [Biblioteka] [Ћivot] [O sajtu & (c)] [E-veze] [Mapa sajta] [Naжi] [Utisci]

© 1999-2019 O. Dag – ¡Str. sazd.: 2003-02-16 & Posl. mod.: 2015-09-24!

http://ezolive.ru/ stoit boяtьsя gadaniй na kartah kommentiruet эkstrasens.